Učitelj

ЗАБАВА И ПОУКА 413

јели такво млека. ТГањири са младим сиром и кајмаком прекрилили сотру. Бела као снег мачванска погача, бео „сомун“ (хлеб) мекан као памука врућа проја и младо јагњеће печење још се пушило.

Ручало се парски. Мали путници имали су необичан апетит. Свих њих 29 не би могли; појести ни једну пуну карлицу млека, али су они пробали из свију редом. Нисам им бранио, јер је за њих и спремљено. По свршеном ручку сваки је добио по једну чашу мачванског специјалитета ја буковаче. Мачва, као што је познато нема винограда, али они праве ванредно лепо вино од јабука, које зову јабуковача. Са'мном и ђацима ручало је и неколико одабраних домаћина из Штитара. Криво им је било што нисам удесио, да учевици и ту преноће једну ноћ, да се са њиховом децом што боље упознаду.

Било је већ два сата по подне, када се ми опростивши се са учитељем Савом, учитељицом гђицом Анком РаФаиловићевом и осталима који нас тако лепо дочекаше и угостише, кренусмо даље на пут.

Из Штитара стигосмо у Белотић. И ако има школа" ту се нисмо задржавали, јер не бисмо имали времена да стигнемо у Салаш, где се имало много шта више видети.

Прођосмо дакле кроз Белотић и стигосмо у Богатић, среско место среза мачванског. Ту смо се одморили и ученици напили воде. И ако се јутрос, сваки од ученика, јавио . лепом дописном картом са сликом Шапца, својим родитељима, ја им напоменух, да се одавде јаве депешом. Дадох им депешу која је гласила:

Из срца Мачве, из лепа Богатића, поздрав вам шаље (потпис). —

Одморивши се у Богатићу, преко села Нлења, упутисмо се Салашу. Напослетку стигосме и у Салаш Црнобарски, мети нашега данашњег путовања.

Салашка је школа нова. И она је на сред села. Пред њом се слегло света као на каквом сабору, јер је цело село