Učitelj

562 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

Јапан је подељен на седам школских округа са школском управом на челу. Настава је бесплатна за сиротињу, а имућнији плаћају незнатну школарину. Обучавање је заједничко и за мушкиње и за женекиње дотле,.док не наступи време да се сваки од ових полова ода даље своме циљу. Наставни су предмети исти који и у европским · школама, само сеу јужним покрајинама учи и енглески језик због јачег додира са тим народом у тим крајевима. Нарочита се пажња „обраћа цртању и писању. Тако исто и гимнастика се негује, особито рад куглама, дизање терета, моткама и то сваке године све више Куриозума ради наводимо ово: пре две године неки чиновник у једној од северних покрајина забранио је гимнастику као врло епасну, јер се њом шире револуционарне и социјалистичке идеје. Школске зграде су једнокатне, а око њих су игралишта за децу. Све просто_Рије школеке видне су и окренуте сунцу, зидови су лепо тапетовани, а подови застрти простиркама. Простирачи су увек чисти, јер сваки који улази у школу мора скинути обућу на улазу пред вра"тима, те је е тога и ваздух чист и не осећа се онај покварени паздух нити има прашине којима тако изобилују наше школе. Инте"ресно је да је у јапанским основним школама као главно начело постављено, да и најслабији ученик мора постићи пестављени циљ. Учитељ предаје све помоћу табле, и тражи, да сваки ученик ако је разумео оно што ве предаје, дигне руку. Да би и слабији схватили оно што се предаје, учитељ обично понови још једаннут предавање, __а деси се каткад и по неколико пута, па ако се и носле тога нађе то који ученик који и тада ве разуме оно што је предавано, учитељ „о.тавља своје место и иде томе ученику и самог њега обавештава и учи. Девојчице се врло брижљиво спремају за свој будући позив. Свака девојчица која сврши школу, зна да сашије не само себи потребно одело, него и својему мужу, а ако је исти трговац, она му Боди тачно и уредно књиге и у опште је тако епремна, да та у „свима његовим пословима може заступати и послове повољно отправљљати. У свима школама без разлике дисциплина је изврена, којој се морамо дивити, и нигде на свету нема те тако жељене хармоније _ између школе и куће као што је има у Јапану. Јапанска деца указују својим родитељима веома велико поштовање, а тако исто пошто„вање указују и свима старијим без разлике стања и положаја, а разуме се у првом реду своме учитељу. И због тога казни и нема у јапанским школама, нити су у опште и потребне. Ево шта један очевидац прича: Походио сам са више господе и госпођа европски образованих једну јапанску школу у којој је било око 50 деце мушке и женске. При улезу н:с није ниједно дсте ни погледало, нити је и