Učitelj

ЕЊИЖЕВНОСТ 568

2 И И 25 РРА

једно једино мрднуло се с места као да су били кипови, нити је ма

коме детету пало на памет да се разговара са другом до себе, као што то чине наши ђаци, ма да су Јапанци познати као живи, окретни и радознали. Они су у нашем присуству и даље продужили радити веома мирно свој посао, и изгледа као да су се надметали да надмаше ванредну љубазност и необичну оданост учитеља према своме позиву.

Напредак јапанских школа најбоље показују ови статистички подаци: Од 1898. године увећао се број државних јапанских школа од 23.418 на 26.170 у 1897. години. За четири године отворено је дакле нових државних школа 8208. За исто време увећао се број учитеља од 62.850 на 82.545, дакле увећат је број са 19.695 лица, а број ученика-ца Порастао је од 3,816.200 на 4,016.008, увећао се број са 699.808, ученика-ца. Године 1897. обучавало се у државним јапанским школама 81%, од целокупног броја мушке деце, а 519, женске деце. Школски трошкови без великих школа изнели суу 1897. години око 18,669.049 уена. Осим државних школа било јеу 1893. тодини још и 2021 приватна школа, али се тај број у 1897. тодини вмањио на 1614 школа због наглог отварања нових “"држав-

них школа. фан

КЊИЖЕВНОСТ

Пе Реферати о домаћим књигама.

„Православна Моралка“ за више разреде средњих школа, израдио Сава Теодоровић, свештеник, професор и катихета у кр. реалној гимназији у Земуну.

(Свршетак)

У посебне дужности према себи писац на првом месту ставља старање сришћанина о души, које се састоји у образовању и разви. јању свију душевних својстава у човеку, јер га исте и чине сликом и приликом Божјом, као н. пр.: образовањем ума, воље, срца, стајрање о чистоти савести; дужности жришћанина према, своме телу: отарање о чувању живота и здравља, средство за одржање здравља, владање хришћанина у болести, и на послетку писац нам износи и "самоубиство као најтежи грех према своме телу и убедљиво доказује: да самоубиство није јунаштво, као што би хтели неки да, до-