Učitelj

804 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

Млт зар ум људски није исто тако од значаја као и здравље пч када лечење није до ауштено другоме, ван само ономе који је свртчио с добрим успехом највишу стручну зиколу, онда зар се на разуман начин може певеровати душевно здравље, то јест просвета људима мањећ образовања“ (Посланице Кутногорске).

Учитељска делатност мимо школу. Под насловом: „ Учитвљски рад ч учи– тељсна налрада“ пвдали су учитељи, чланови доњо аустријског земаљског друштва, Једну књигу. која обухвата богато статизтично градиво, у коме се врло лепо ијаено огледа слика ваншколснкоћ учитељског рада.

После одељка у поменутој књизи, у коме је реч о учитељском и васпитачком раду у школи, долази одељак други, у коме се износи ванредни, махом бесплатни ваншколеки учитељев рад на, основу нолатака. Тако јету обухваћено 723 учитељске-

особе и излази: да су они основали 97 пољопривредних подружина и 83 врта; њих. /

159 учитеља одало се с пуно воље воћарству. 121 пчеларетву, 74 осниваше штеди

онице Рајфајвенова система. У тим штедионицама отправљало је дужност благај-/ -

ника и књиговође — 192 учитеља, 42 биди су у управи; 93 учитеља основали су ватрегасна друштва, 44 били су чланови тога друштва У тој се књизи даље изно_ си шта су све учитељи учинили ва сиротињске заводе, штедионице, разноврсни: хуманитарна удружења. друштва шумарска, млекарска, винарска и т д; Даље, бројевима се ковстатује делатносе учитеља на пољу образовања г0 и неколико учитеља основали су певачка друштва, 26 музвична, 45 књижнице за народи тд.и тд. У једној наречитој глави истиче се с пуно доказа „учитељ као. пријатељ народни.“ А код нас> 3 | ЗА. Зар наши учитељи нису и ван школе, увимали бесплатно жива учешћа у свакоме послу, који се односио на народни напредак у опште, већ су вазда предњачили, давајући иницијативу ва гостанак многих корисних установа, међу којима се, у првоме реду, истичу оне пољопривреднога карактера. :

Нет хиљада учитељица на париској пзложби. Париску изложбу посети__ће ове године 5000 учитељица из Америке. Овај излет приређује северо-амерички

учит. савез. Ово друштво допловиће из Америке на засебним бродовима до при-

станишта у Хавру а одатле ће засебним железничким возовиха у Париз. А од наших учитеља-ца ићиће само један учитељ и то — пешке. |

Више грађанске школе у Галицији. Средње школе, гимназије и реалке, у“

Галицији препуне су. То је управо једна реткост, да се тамо сретамо са средњим

школама, у којима се находи преко 800, па и преко 1000 ученика. Још 1898 тод. изабрата је једна комисија, којој је био задатак, да чини договор о средствима.

којима би се стало на пут даљем таком препуњавању средњих школа у Галицији.

И комисија је најзад, свршивши свој посао, донела свој закључак у овоме што долави. Као најбоље средство ва горњи циљ, да влада предложи народној скупштини основу закона нове средње школе, то јест више грађанске школе, Та виша грађанска

_ тткола трајала би три године. Ту би се проширио круг предметима, који се изучавају у нижим школама, са којима ће оне сачињавати једну целину, Ученик који еврши ту вишу грађанску школу, може бити примљен свуда, где се не тражи стручно знање, или универзитетна спрема, а у исто доба да има права на једногодишњу војну службу. Учитеље да плаћа пола држава, а пола општина, а издржавање школе да падне на саму општину. _ "

Тељесно васпитање на париској излозкби У Паризу ће се,приликом овогодишње светске изложбе, поред осталих међународних зборова, одржати и збор са.