Učitelj

30

Ко правилно суди о учењу и настави, увек ће у првом реду водити рачуна о подобности и спреми учитеља, јер ако хоћемо неки, оправдан психолошки и педагошки, нов начин предавања да проведемо у наставу, то се мора у првом реду чинити преко самог учитеља, пошто је настава оличена у самом наставнику, а не у уџбенику. Првенствено се, дакле, при сваком увођењу новог начина предавања, мора водити рачуна о наставним снагама, а не само о оправданости психолошкој тога начина и о ђацима, јер наставно градиво не потиче од ђака — они примају градиво — њима се наставља. Не треба дубоко мислити па да се увиди да је ово моје опажање тачно. Ове моје опаске не само да се тичу народне школе, него још више средњих школа, јер се наставници народних школа лакше нађу у погрешном принципу и начину настављања по каквом новом уџбенику пошто имају више методске подобности, него наставници средњих школа. Да се заиста код нас уџбеник сматра за основни и главни чинилац који ће наставу да унапреди, да покрене у правцу сувремене психологије и педагогике, може нам најбоље послужити за пример она нагомиланост уџбеника и у средњим и у народним школама. Колико се само из математике уџбеника променило за непуних 15 година. Треба поћи од Математике Радована Пејића, па преко лепо израђених уџбеника В. Димића и Ср. Стојковића, па одатле преко масе превода Мочника, Хочевара и других по којима се и данас предаје и пред собом ћемо видети једну читаву гомилу уџбеника и то само из једног предмета. И нашто све тог Слаб успех у математици и сад као што је и пре био, резултат је свих тих уџбеника. Шта више, после толиких уџбеника, било би интересно израчунати и упоредити по статистичким подацима успех садашњих и ранијих година у математици, и видело би се да је данашњи успех можда још и гори!

Сличан случај био је и са настављањем матерњег — српског језика. И ту су се мењали уџбеници колико се могло према спреми наших лингвиста. То није помогло. Затим су разместили часове и махом ставили у распореду на прво место кад су ученици духовно одморнији. Затим су повећали број часова и ни то није помогло! Водила се о томе озбиљна брига тако, да су чак и законске од-

редбе пооштрили, да би јадну децу још више давили наставом и

натеривали их да сами улажу напора у учењу и то баш за матерњи језик и математику. Напослетку ни то није помогло! И, наши увиђавнији педагози, скренули су на то пажњу и констатовали да