Učitelj

лима. Свака књижница остаје у једноме селу по годину дана, па се онда пренесе у друго село, а оно прво добије другу покретну књижницу. Тако, дакле, кроз неколико година прође кроз свако село по неколико књижница, а свака књижница обиђе по неколико села. У исти мах су раширене књиге на већем простору и читаоци у сваком селу имају увијек нових књига.

Колико је користан овај обичај нека нам покаже овај примјер: У Фојници има књижница 500 свезака. Рецимо да је на читању 50 до 100 књига. Остале леже неупотребљене а околна села немају никаквих књига. А кад би тих 500 свезака било раздијељено у пет села, врло би мали проценат књига лежао у орманима, као што ни у добро уређеној штедионипи не лежи новац у каси, јер тада не би носио никакве користи, него је сав издат на зајам и носи одређену камату.

То је принцип покретних књижница, а како би се оне и појединостима уредиле стоји до прилика и до људи, који хоће на томе народном дјелу да раде. Могло би узети једно друштво, рецимо „Просвјета“ у Сарајеву, кад би се у том смислу промијенила правила, задаћу, да по свој земљи шаље покретне књижнице и да њима управља. Или би поједине читаонице у већим мјестима то чиниле у својој околини (у котару или округу).

Покретне књижнице нијесу у своме саставу непромјенљиве. Друштво за ширење народне просвјете у Њемачкој даје, да свако село по својој вољи изабере себи књиге из његова каталога. Према томе вриједнија дјела се налазе у више покретних књижница у исти мах, нијесу оне, дакле, потпуно различне једна од друге.

Словеначко ђачко друштво „Просвјета“ у Љубљани створило је већ шест покретних књижница. Намјеравало је чак да оснује књижницу у једној војничкој касарни, не знам да ли је то до сад остварило, али спомињем, да се види како словеначка омладина у своме родољубивом раду долази и на то, чега се ми, можда не би ни сјетили.

Ми Срби имамо до сад свега двије покретне књижнице. Прву је основало уредништво „Омлад. Гласника“. (75. књига) и смјестило · је у Крушедолу у Сријему, а другу Васа Путник, правник у селу Кусићу у Банату, крај Бијеле Цркве. (80. књига, 65% забавне садрживе). Намјерава се у Бијелој Цркви створити средишњи одбор, који би се бринуо да сва околна села добију покретне књижнице.

>»