Učitelj

ј

и учитељица, својих стубова, који су схватили значај и важност његову онако како смо ми то овде изнели и како ми то схватамо. Оно има свој дом, свој капитал који није тако незнатан. Али Учитељско Удружење није још оно што би требало да буде. Оно је и само увидело своје недостатке си покушало да створи нове погодбе за правилнији и упешнији свој развитак. С тога је оно и променило на својој ХХП скупштини своја правила на снову којих позива све учитељство у своју заједницу. Учитељско Удружење може остварити своје задатке које су оснивачи његови при његовом заснивању замишљали, само тако ако буде могло привући све учитељство у заједницу. И доиста не би требало ни једнога учитеља и учитељице у Србији и Српству да буде који не би приступио овој заједници. Тек кад би се то постилгло онда би оно показало сав свој благотворни значај и утицај и тада би и они који су са сумњивим ногледима приступали тој заједници били уверени да је удру-

жење учитељству једини спас.

А сад кажимо још и ово.

И ако има данас доста чланова у Учит. Удружељу који су приступили њему из чистих побуда и интересовани према његовим задацима, и ако их има који испуњавају своје обавезе према њему доста добро и ако је само удружење показало досад добрих резултата и добило лепа угледа и ипак би све то могло још и боље бити кад би сваки члан узимао што јачег учешћа у раду удружења. Није доста бити само члан и звати се именом његовим него треба испуњавати тачно све обавезе које чланство

> повлачи, треба плаћати редован улог како своме обласном

друштву тако и каси Главнога одбора, држати лист друштвени, пратити књижевност, сарађивати на листу, водити рачуна о свима појавима и узроцима како у односу школе