Učitelj

- | 157

Ако ово последње имаднемо на уму, биће нам лакше одговорити на дату поставку, како треба узимати наставно градиво т. ј. управо одакле да почнемо, да га узимамо.

У науци је доказано, да је развитак индивидуе, ако не индентичан, а оно сличан развитку народа и човечанства.

Тим самим, што дете преживљује извесне ступњеве у своме развитку и сама његова аперцептивна моћ није у стању, да сазнаје оно, што још не одговара ступњу његовог схватања. Отуда се мора строго пазити на постепени развитак васпитаников и према томе развитку и моћи схватања одређивати му наставну грађу.

Без сумње, дете не би разумело ону наставну грађу, коју би му нудила садашњост, а особито у области дружења, јер неби одговарала његовој. аперцептивној снази, пошто ова садашњост, која важи за одрасле, била би сувише компликована и удаљена духу дечијем.

Види се дакле, да оно што је у историји ближе, то је дечијем духу даље, зато се ми морамо враћати прошлости, па тамо, почевши од најпростијих елемената човечијег сазнања, тражити подесну грађу за развитак духа у наших васпитаника. Да би нам ова ствар јаснија била, да би видели у чему се састоји та простота природна, морамо се. овде мало дуже задржати.

Све што постоји има своју историју, ништа нема, што не би потпадало закону еволуције. Свака индивидуа, свако живо биће, нација, па и цело човечанство, подвргнуто је овом закону. У природи се све развија постепено, све се полако усавршава од нижих облика и несавршенијих ка вишим и савршенијим. У природи серетко налазе скокови т. ј. ретко се налазе прилике тако сконцентрисане, да за резултат свога међусобног утицаја даду такав резултат за који би требало неколико стотина или хиљада година или векова.

За потврду овога служи нам на прво место развитак једне живе индивидуе, која се роди развија и умире и на коју нико на свету, према данашњим нашим појимању, не би могао утицати, да она чим се роди у исто доба оматори т. ј. да прескочи фазу младости. Чак и за водени цвет треба неко извесно време, које му раздваја доба де-

тинства од старости, ако смем тако, да се изразим.