Učitelj

158

То, што видимо код појединих индивидуа, видимо исто тако и у развитку целокупног рода људскога. И тамо видимо детињство младост и зрело доба као и све ознаке, које су карактеристичне за поједине од тих епоха.

Ко иоле познаје историју, зна колика је грдна разлика између данашње епохе у којој живимо и свију оних ознака, које ју карактеришу, од средње-вековног или омировог доба.

И начин производње и саобраћајна средства и религија и наука и философија све је то много различније данас него што је тада било; али ипак нико не сме тврдити, да би ово доба било овако какво је да није било тих ранијих | времена, која у сваком погледу ниже стоје од овог данашњег времена.

Дакле све се у природи развија постепено и полако и ми би смо се узалуд трудили, да вештачким путем учинимо нешто, што не би одговарало законима природе. Бесмислица би била кад би неко покушао, да од два атома.

водоника и једног атома кисеоника начини злато, као год

што би била бесмислица, кад би неко од детета хтео, одје- |

данпут, да начини зрела човека. Овај сам пут природног развитка показује нам како треба да узимамо наставно градиво. Треба прво узимати

оно најпростије градиво, које одговара детињству човечанства, а то су митолошке приче, бајке, басне и т. д. каои

површно описивање најобичнијих природних предметан

__ појава. Само овде треба бити врло пажљив и не узимати _ оно градиво, које нити је у стању, да пробуди племенита. осећања нити да развије свест у васпитанику о правилном схватању природе. Овај је ступањ дечијег развитка више

потребан, да пробуди у деце осећања него ли да она могу

правилно да суде о стварима. Што важи за овај први |

ступањ дечијег развитка, у погледу постепеног давања ваставног градива, с културно-историске тачке гледишта, то исто важи и за остале ступњеве развитка. Отуда се историја, како целог човечанства, тако и појединих народа, може поделити на пет периода. Први — је период Патријараха. - Други о, Судија и јунака. _ Трећи :, „ _ Царева и пророка.