Učitelj

680

није неко други усадио у главу ове девојчице. А ако дозволимо, да је она то сама казала, онда излази, да је се ово девојче пре времена развило и да већ у раној младости носи на себи знаке душевне ненормалности. И према свему ове, наводи г-ца Соморсет о карактеру дечијег мишљења, нису потпуно верни, — у крајњем случају односно баш овог случаја.

___Сад ћемо да обратимо пажњу на више рељефну страну 60лести, која се искључиво доноси наслеђем, која се готово и не распознаје, или коју неправилно разују родитељи и учитељу. На више места смо напомињали, да мозак наш нормално наслеђује од предака већи број извесних задатака, чије развиће зависи од појава ових или оних способности. Тако долази као што смо видели, и способност говора. Ако нико није наследио од предака способност за говор, он ће целог века остати нем. Разуме се, да се овај не'достатак не испољава код мале деце, јер ниједно од њих не зна да говори. Ово се исто дешава и код неких моралних ствари.

Нека деца не добијају или врло мало добијају у наслеђе способност примања моралних снања, не могу да се науче разликовању правде од неправде, добра од зла итд. Док су деца још мала овај недостатак се и не појављује, зато што сва деца узимају оно, што им се допада, говоре оно, што им се допада итд. Тек доцније, кад већ буду развијене и остале способности, испољава се овај недостатак; т.ј. оваква деца лажу, краду, тирански поступају са животињама, не верују ничијем страдању, нити се умеју покајати. Казне не помажу, већ могу само да допринесу. задовољство, јер оваква деца немају самољубља, нити осећања части. Много пута смо били очевидци, да учитељи нису могли или нису хтели да признаду душевни недостатак за болест, већ су децу подвргавали строгим казнама. На жалост, овака урођеност не да се лако излечити. Разлика између ове и нормалне деце лежи у томе, што последња имају развијено АИ Но. частољубље и што већином уче добро у школи,

Напротив, деци психопатичној школски рад не иде баш на силу, али се опет рачунају у лениве ученикн. Рад у школи иде доста на силу, губе апетит, немирно спавају и сањају страшне снове, пате од главобоље, гневна су, раздражљива и често могу сићи с ума. Основаоц психопатске 7. Кох, каже о томе ово: „Васпитачи и учитељи могли би учинити велике услуге многим породицама, дати спокојства многим страдањима, сачувати од многих зала, кад би се боље упознали са овом науком. Они онда неби су-

ПР