Učitelj
321
основу конкретних. Прелаз од конкретних к апстрактним бива већином нехотице честим опажањем /еднородних ствари. Ако је дете видело само један сто с четвороугаооном површином, оно не може себи представити никаквог другог стола. Његова је представа индивидуална, јер приличи једном одређеном изгледу. Ако види сто с округлом површином, тада је представа стола проширена и пристаје бар двема врстама овог намештаја. Свака даља конкретна представа извеснога стола проширује представу у опште, ну последња представа није више и представа поједине ствари, него је апстракција, која у исто доба приличи свима опаженим стварима, али која се не може опазити. Дете, и незнајући, многе споредне ознаке (четвороугаоност, округлину, полукружни облик итд. мало по мало напушта, а сличне учвршћује. Тако је постала замишљена. слика, која се ипак услед даљих нових представа (столова за цвеће, шивење итд.) још може преиначити. Ознаке, што су раније изгледале битне, могу се после нових представа одлучити као споредне. Замишљена слика је, дакле, у толико несавршена, ако није резултат посматрања свих врста столова, којих год има. Ну ни онда не може бити речи о њеној потпуности, пошто се случајним посматрањем појединих столова не да сазнати шта је међу опаженим објектима слично, а шта различно.
Таква слика, која је случајно постала, зове се природни, психички појам (шема, општа слика). У психичког појма су смешане бштне и споредне ознаке. Да би се сасвим раставиле, т.ј. да би се нашао логички појам, потребно је двоје: прво, треба н.пр. познати све врсте столова и друго, морају се брижљиво одвојити сличне ознаке. Ако се задржимо на истом примеру, наћи ћемо да оно, што нам је иначе у животу у стола важно, његова величина, изглед, број ногу, постојаност, градиво од кога је начињен итд. да све ово нема вредности за праву суштину стола; или да је зато потребно: а) да има хоризонталну празну површину; 6) да је она подупрта згодно; в) да је све ово удешено ради оставе каквих предмета. Ове три одредбе садрже оно, што само по себи чини суштину стола. Из овога се примера види да није лако тачно одредити појам Ако је одредба појма непотпуна или погрешна, онда је по-