Učitelj
322
грешна и садржина целе мисли, која се на њој оснива, ма да мислимо да је поменута одредба тачна и ма да се њоме користимо. Појмови о чулним стварима лакше се постављају него појмови о замишљеним стварима. У других ознаке нису очевидне. Појмови су нешто замшшљено, а не оно, што заиста постоји. Постоје само извесни храстови, букве, јеле, али не оно, што би било дрво. Логички појам је непроменљив, а психички је променљив. Психички је појам разнолик у различитих људи; логички се у свих слаже. И појмови, што се хотимице образују, остају психички, ако њиме нису заступљене све врсте тога предмета. Укратко: наши су појмови већином психички.!
Кад се у свести појаве две представе (просте или сложене конкретне представе, или замишљене), свакојако ћемо се размислити, да ли су оне у каквом међусобном односу. Нека је прва представа“ „човек“, а друга „смртан“. Између њих ћемо наћи однос и изразити га речима: „Човек је смртан“. На тај начин смо изрекли суд с тврђењем, афирмашивно. Као што има потврдних, тако исто има и одречних судова. Ако се суд односи на један предмет, зове се сингуларан; ако пак на понеке од које врсте (понеке су птице грабљивице), онда је партикуларан. „Сви су људи смртни“ суд је универзалан.
Ако погледамо небо, застрвено тамним облацима, пресудићемо да ће скоро бити кише. Ово судимо на основу тога, што је раније редовно киша падала под том погодбом. Ми смо, дакле, свесни узрока од куда потиче наш суд. Такав суд зове се закључак, а у овом је случају закључак по аналогији. По томе, што су до сад сви људи умирали, закључујемо да су сви људи смртни. Ово је закључак по индукцији, т.ј. закључак од многих појединости к општем. Што је више појединости, то је већи изглед да је тачан закључак. Индуктивном је закључку супротан дедуктиван закључак.
1 Фиеутаћ, 1; АђаћасНоп еб зоп гоје Фапз | баасаНоп ТпфеПесћцеНе. Раха, појол КЕ. АЛсал 5
8 Узета у смислу појма.
8 Рбтртава, СЉег пцпа бедасћ уз. 3. Ап. 1896. С физиолошко-пеихолошког гледишта 2лећећ, Рћузјо!. Рзусћојовле, стр. 122,
ајде ава ла ава о
на
ПН