Učitelj

398

за ове хипотекарне обвезнице ставиће се у буџет расхода државних“.

Закон овај има само 4 члана. Чл. 3 пије за нас важан, за то је овде изостављен. Овај закон о овом зајму оштампан је у књизи: „Збирка закона, уговора и погодаба о српским зајмовима“, [. издање 1899. год., а одмах до њега штампан је и уговор са Берлинским Трговачким Друштвом о овом зајму на обвезнице Управе Фондова.

П. Даљи однос државе према школском фонду

После овога закона и извршеног зајма, настао је за многе врло нејасан однос државе према школском и инвалидском · фонду.

Сувопарна стилизација прве две тачке чланка 1. овог закона, нарочито она реч „позајмљују,“ дала је повода да се створи мишљење: да је држава узела у зајам капштал ових фондова. Међу тим, из члана 2. овог закона види се да она није у ствари узела баш новац тих фондова, јер се њихов новац још и сад налази у народу, а не код државе. Држава је примила од Управе Фондова хипошекарне 0об6везнице на имања људи који дугују овим фондовима, а не новац. Према томе, држава је учинила код Берлинског Трговачког Друштва хипотекарни зајам“ на имања људи који "дугују овим фондовима. Држава је, дакле, тражила и добила зајам просто на туђу имаовину, као оно што наши новчани заводи узимају зајам од Народне Банке на рачун меница својих дужника, залажући их код ње.

На моју примедбу (у облику питања:) Па, према томе, држава и не плаћа ону отплату и интерес, што је се обвезала да плаћа по тач. 2. чл. 1. овога закона, кад она није ни узела новац ових фондоваг — г. начелник благајничког одељења министарства финансије, одговорио ми је: |

„Да богме да не плаћа, јер нема за шта ни да им плаћа, пошто није њихов новац ни узела. Њима то плаћају они људи (дужници) који су узели на зајам новац из тих фондова. По чл. 4. овога закона (о зајму на хипотекарне обвезнице Управе Фондова) исплата интереса и отплате ставља. | се сваке године у буџет државних расхода, и отуда се

1 Вајам на непокретна имања,