Učitelj

1 68 ПАМЋЕЊЕ И ФАНТАЗИЈА СА ПРИМЕНОМ У ПЕДАГОГИЈ

Памћење и фантазија су врло важне моћи“ душе човекове. Под памћењем се разуме моћ наше душе, да примљене представе кроз наша чула не само задржи у свести, но да их може згодном приликом и изазвати, репродуковати.

Доста је згодно, што се душа човекова упоређује са огледалом, где се утисци спољњег света отискују и одбијају3 Утисци у душу нашу долазе, као што је познато, кроз чула. Душа пак има ту моћ да те добивене утиске и задржава и после пошто се надражај уклони, па и да добивени утисак, слику неке ствари или предмета изазове у свести. Ту моћ душе човекове, то задржавање и репродуковање добивених представа из спољног света називају психолози памћење.

Представе у души човековој бивају или само перцепиране — кад представа уђе у поље вида (свести) или аперцепиране — кад представа уђе у тачку вида (свести). Представе које су само перцепиране нејасне су, нису сво-_ јина наше душе, и за то се теже памте, а представе које су аперцепиране јасније су и боље се памте.

Покушамо ли да неку представу, која је, само перцепирана, изазовемо у свести — ми и нехотице ту представу

" аперцепирамо тј. доводимо је у погледну тачку СВЕСТ.

(Хербарт); или је доводимо у везу са ранијим сродним представама, те се она под утицајем старих представа у

"неколико дотерује — усваја се на основу разумевања (Вунт). · Према овоме, перцепиране су представе у деце за првих година живота, а аперцепиране код деце од 4. и 5. године, код дечака, младића и људи, јер ови имају више старих представа према којима се нове представе дотерују, мењају

помоћу синтезе и асоцијације, те постају стална својина духа. _

= 1 Ово је предавање читано на учитељском већу округа пиротскога 10. априла 1908. године. 3

- 2 Писац, као што ће читаоци видети, не разуме ону Богом дану моћ, коју су педагози средњег века објашњавали. Под изразом „моћ“, „моћ“ у целом пре"давању ваља разумети подобност, диспозицију наше душе: да прима, задржава, и репродукује представе добивене кроз чула. У : 4

8 Л. Бихнер: Урођеност или моћ наслеђа, у преводу Ј. Миндраловића. Учитељ. 26