Učitelj

398

т.зв. сукцесија, а може бити са разумевањем садржине логичко или јудициозно памћење.

Механичко и сукцесивно памћење представа постиже се честим механичким понављањем једних истих представа; код сукцесије једна реч вуче другу реч. Овакво памћење није трајно, лако се заборавља. Много је пак боље и трајније памћење логичко, јудициозно, са разумевањем садржине и сличности и различности.

Боље се памти лакше од тежег, разумљиво од неразумљивог, просто од сложеног, ближе од даљег -— на коме је психолошком закону засновано оно за нас врло важно дидактичко начело: од лакшега — тежем; од простога сложеном; од ближега — даљем.

Памћење је најинтензивније кад је човек одморан, а највише изјутра после спавања. Ово нам може посведочити наше ђачко искуство, јер смо ми наше задатке најбоље и најлакше учили изјутра, јер је дух тада најведрији. Није пак памћење добро и јако, ако је човек болестан или уморан. Овде се лепо види утицај тела на душу.

У старо време памћење је у људи било јаче. Јерузалем помиње из Ксенофонове гозбе неког Никератоса, који је знао на памет целу Илијаду и Одисеју. Наши су пак гуслари, слично овоме, знали на памет нашу Илијаду и Одисеју, наше народне песме, из чијих је уста велики Вук саставио своју збирку.

Пронгласком и ширењем писмености у многоме је ослабљено памћење у људи.

Неписмени људи и сада.боље памте, но писмени. И у данашње време има неписмених људи, који знају на памет по више наших народних песама. И, кад и говоре или певају, не изоставе ни једне речице, а камо ли строфу — као да у књигу гледају. Слично овоме деца упамте дугачке декламације и песме: Женидба Душанова, Страхињић Бан, Почетак буне на Дахије и т. д. За нас је пак писмене и одрасле то већ прилично тешко.

И друге ствари неписмени боље памте, јер они немају ни на шта друго да се ослоне, но на памћење, и кад имају што да упамте понављају то у памети више пута, док се то потпуно не асимилира у свести њиховој. Ми пак писмени ослонимо се на то што смо писмени, па прибележимо неку

#