Učitelj

399

мисао и на тај је начин _сачувамо од заборава. Ово ослањање на писменост слаби наше памћење. Да узмемо најпростију ствар за пример. Кад ми са села пођемо у варош да купимо што год за кућу: у трговини, бакалници, на пијаци и т. д. — ми обично запишемо шта имамо да купимо јер лако заборавимо. Неписмени пак морају све то да памте. Имао сам једном једног послужитеља, који је био неписмен и кад га пошљем у варош и кажем му да ми купи што год за кућу, он целим путем, од села до вароши, понавља полугласно све што има да купи: шећер, кафу, пиринач, криз, гас, фиксу, штирак, метле и т. д. На овај начин он све то понавља по неколико стотина па и хиљада пута можда и тако сачува од заборава оно што треба да упамти. Овај пример наведох овде више куриозма ради, а нема сумње да је доста интересантан са своје оригиналности.

Понекад прости и неписмени људи привежу чвор на. марами или пешкиру, те помоћу тога изазову представу, коју треба репродуковати, сачувати од заборава. Виђао сам да по неки место чвора привеже конац од вуне на прсту.

Интересантно је памћење дана и година рођења у простих жена. Људи обично не памте године својој деци, јер је то остављено матерама. Упитајте најпростију сељанку, она ће вам казати године и свој деци и деци у суседству иу сродника. Обично дане рођења вежу за важније дане у години, за празнике: Божић, Ускрс, Петров дан и др. И упоређење им доста помаже памћењу. На пр. Радојка се родила о Новој Години, а Милојка о Благовестима и т. д. При пописима људи и стоке, који се у нас врше на крају сваке пете године, обично жене казују године укућана, а нарочито деце.

Нека је споменуто овде и то, што многи лекари највише пак у последње време — тврде и доказују да алкохол, нарочито прекомерном употребом, слаби, убија и разорава памћење, које је тако потребно за развитак наше интелигенције, јер се њим ствара умни капитал. Последице су прекомерне употребе алкохола: збуњеност, која врло лако прелази и у блесавост. У Француској, чији је народ на највећем ступњу цивилизације и културе, у северним окрузима — у Бретањи и Нормандији, где матере напајају ракијом децу док су још у повоју, где деца носе у школу флашице