Učitelj

585

вимо рад у томе правцу, морамо да почнемо наставу са појематрањем-самих предмета и појава на њима или око њих у животу, у друштву, у природе и тим путем добивене преставе дух ће дечји памтити лако, добро и сигурно, а такве ће преставе бити и тачне и верне.

•

(Свршаће се)

ШКОЛЕ У ВРАЊУ И ОКОЛИНИ

ПРЕ ОСЛОБОЂЕЊА 1887 ГОДИНЕ (Један прилог за културну историју Срба у Х!Х вену) Од 2им. Марчића,

ПРОФЕСОРА

2. Шкопа учитеља Вићентија Димитријевића (1870.—1872. године).

Вићентије се родио 1851. године у Приштини. Оцу му је било име Димитрије а матери Тадијана. Он је 1870. године истина на позив Ковачевића и врањских грађана дошао у Врање, али по договору и упуству великог родољуба Милоша С. Милојевића, професора из Београда и ондашње владе српске. Он је такође лепо био и по други пут примљен од врањских грађана. Својом појавом, младошћу, добротом, спремом и понашањем, одмах је освојио срца грађана врањских. Нас, ученике своје учио је и васпитавао по цео дан. Волео нас је, запајао науком и оним што је Србину свето и мило. Он је свом душом својом био одан својој школи, а увек се одликовао скромношћу. Уз то је био још и изврстан појац у цркви Кад у цркви запоје, човека тада обузима нека тајанствена милина. Па како се тада јако ценило ово појање у цркви, то су га грађани особито поштовали и уважавали. У школи пак био је прави васпитач и истински наставник. Стари метод предавања заменио је новим, сувременим. МИ сами грађани чудили су се како деца могу тако брзо и лако да науче читати и писати. У школи нам је предавао све оне предмете, који су се предавали по основним школама у Србији, па и Историју Срба, Географију Српских Земаља и читање и тумачење народних песама. Грађани врањски су се поносили учи-