Učitelj

643

морати да се држи у важности и стари закон, — они онда прибегну једном средству, те да њиме и земљу ослободе једног преживелог закона а и овог наставника да преведу на нови закон -— они га денсионишу 25/У1—91 год. на основу члана 26, новог закона. Тако је дакле овај наставник преведен, са старог закона на нови закон о учитељским платама, не радом у школи но пензионисањем; не, активношћу, но пасивношћу својом.

А да је заиста ово пензионисање било само једно срество, да се овом наставнику помогне извршити превод на нови закон, а и држава да се ослободи једног старог закона види се по томе што је овај наставник одмах

идуће — 1892. год. — поново реактивиран у службу и то прво (ваљда грешком) као привремени са платом од 600 дин. — а за тим после четири месеца — као стални учи-

тељ са почетном платом од 800 дин., ма да овај наставник за ову плату није био испунио ни услове члана 5. тач. 6. закона о учитељским платама, ни услове члана 49. закона о основним школама од 31/12—1882 год. — но је иу овом, као и у преводу са старог закона — спрам њега поступљено више из сажаљења и милости, него ли по праву и закону.

Ми смо се на овом периоду службе код овог наставника нарочито дуже задржали, да би што боље приказали његову неспособност и нерад у школи, које ће нам доцније требати, а сад да идемо даље.

Кад је овај наставник био једном преведен на нови закон о учитељским платама, он је онда добијао повишице уредно, јер су и услови под новим законом били повољнији. Тако, прву повишицу плате у 1050 дин. добио је после четири године 74 — 1897. год; а другу повишицу плате у 1300 дин. добио је после пет година — У, — 1902. за то што је тад био у важности закон г. А. Ђорђевића, који је за повишице тражио по пет година службе; а 1 Ја-

| 43“