Učitelj

« ~

13 дјетета у опће, без познавања економних и социјалних услова, у којима се креће васпитна и образовна атмосфера Српскога Народа. !

Према горњем, Физичка Антропологија обухвати и Физијологију, шта више, и Патологију Људских Раса, у колико су барем нарочите форме болести свезане за извјесне, по расе различите прилике у ткиву органске структуре.

Пошто круг облика наше феле не обухвата само живе, него и изумрле типове, то се Физичка Антропологија не зауставља само на карактеристици и класификацији модерних облика, него се она бави и са оним важним питањима о доби и почетку човјечанства, као и тиме, какав положај човјек заузима у зоолошком суставу.

То је први правац наше антрополошке науке, а сада да видимо и други:

Психичка Антропологија, у кратко речено, обазире се, на психичка испољавања појединих људских група, Т. ј. на душеван живот и његове продукте. Психа, о којој је овдје ријеч, није психа изолиране људске индивидује (јединке), психа, душа народа, она душевна потенца, која се понајлак развија у и помоћу задружног људског живота.

Етнологија се не бави људском индивидуом као дијелом једног морфолошког варијетета, него као дијелом, који спада у извјесну друштвену или културну групу. Њен је објекат управо то, да штудира ове културне групе и све могуће пошљедице, које се рађају из овог удруживања. Другим ријечима: задаћа Етнологије је та, да испита васколике производе њиховог духа и њиховог рада.

При овом она се мора у главноме ограничити на групе људи с примитивном културом, јер је историја виших култура, а нарочито култура источног азијатско-европског свијета, одавна окупирана многим другим наукама.

Не обзирући се на своју сопствену задаћу Етнологија

1 Писац ове расправе, уважени наш пријатељ и друг г. Радосављевић, без икакве потребе п основа уплеће често у својим радовима, рефлексије, о Хербартијанској педагошкој школи и њеним заступницима, рефлексије које не могу издржати критику а које и не доприносе његовим радовима ни веће вредности ни користе што ствари. Без тога би могло бити а пи ми не би били принуђени да се ограђујемо. Уредн. „Учитеља“.