Učitelj

бедити језику чистоту за цео потоњи живот. Још више ваља "се трудити да говор буде леп и пристојан. На питања треба одговарати одређено и услужно; причање треба да је увек с одушевљењем; молбу или понуду треба да прате скромност и достојанство; непријатне ствари, као разне опомене, не треба да се врше с виком и са срџбом, него с пристојношћу и с потребном озбиљношћу. Такво поступање с људима биће права отменост — атицизам, политеса, урбанитет —- или како још ту особину прости људи не називају. По тој особини разликовали су се сви културнији народи. Само је у нас загрдило. Ако ти говори сељак, имаћеш шта и чути: упола изговорене речи, реченице испрекидане многим, дугим и непотребним објашњењима; ред у реченицама накарађен: што треба да је с почетка, долази на крају, зачињено грубим и увредљивим пошалицама, неспретним, тобож комичним покретима, којима се нико не смеје, тако да вам "се говорник мора чинити сулуд, пијан или пуст. И, што је најцрње, јесте опасност, да ће немачки сељак увек такав и остати! Нека је, дакле, ваш говор љубак и укусан као посољено јело — по речи апостола Павла — јер ако вам јела буду неслана, просуће се на улицу, као што каже Христос. Од брбљива, глупа, муцава и брзоплета човека, који свуда истрчава, као жлребе пред руду, — нема досаднијег створа иа свету.

Да би се човек успешно извежбао у трезвеном разговору и у добром стилу, ваља му пазити на ова правила:

1) Не упадај никоме у реч, јер за таквога кажу Индијанци да је луд, и његов се говор не узима у рачун. У књизи о Јову млади Елијуј мудар је и много зна, али се с великим напрезањем савлађује и ћути, док старији говоре.

2) Треба се чувати својих омиљених израза, која честим понављањем постају другима досадни, нарочито ако се још свакоме стану наметати, као сочиво на Божић.

Истина је да се готово нико не може те беде сасвим опростити, особито људи који морају много, и врло често и без припреме говорити, али ваља увек то зло имати на уму и чувати га се. Добро је замолити кога, да нас, као стражар, опомиње, или будимо сами себи стражари. Сви знамо из искуства, на какве се луде узречице човек неће навићи, само ако не пази. |