Učitelj

63

в) 0 НЕМАЧКИМ

У ранијем броју Учипеља пзнели смо преглед нових списа који су изашли о такозваном пеихофизичком проблему, т.ј. 0 односу између тела и душе.

Сад ћемо изложити својим читаоцима неколико итересантних списа о Осећању.

То је, као што знате, она глава па Психологије коју многи у пас називају Чусшво, а Енглези и Французи емоције.

Обичан језик не прави разлике између осећаја и осећања, али у науци су то два савршено различита појма.

Истина ни у њој није било разликовања све до филозофа Канта (1804.), него се о осећању говорило као о вољи п тежњи. Али овај филозоф определи тај појам као нарочиту душевну појаву која није ни сазнање ни тежња већ са њима сачињава. трећу најосновнију врсту елемената наше свести, чије се даље извођење, из пеке опште основице, не да извршити.

Ми ћемо остати при називу осећање, избегавајући неестетичину руску реч: чуветво, и под њим разумећемо стање у коме се налази наше ја. Преко осећаја п представа сазнајемо, дакле, да предмети изван нас постоје онакви какви су, или управо какви нам изгледају да су путем наших чула, а тек осећањем свесни смо њихове вредности коју имају за нас и нашу личност. Осећање је по том средство којим меримо вредност, а у исто време оно је језгро сваком интересовању т. ј. наклопости према предметима и тежњи за њима. Што више осећања имамо према некој особи или ствари кад је видимо, толико више дајемо јој вредности, толико више буди она у нама интерес. Без осећања би нам био сав живот без бола и среће, цео свет равнодушан. Кад би нам духовни живот био састављен само из представа, знања и мишљења, то нам цео свет нашег унутарњет и спољашњег живота не би пробудио никакво љубопитство, и по томе никакве побуде, да ма шта захтевамо; то су осећања, дакле, што покрећу тежње и вољу.

По том осећаји имају одређену садржину у свести из које се развијају односи према замишљеном објекту, а осећања су сама стања — ббаћа сопесјепсе — у којима се изражава одношај према субјекту и његовом самоодржању. Она су у физиолошком смислу чисто централна, а осећаји не могу постати без наждражаја периферпих органа. Пријатно и непријатно, или радост п бол су најопштије ознаке или основни квалитети сваког осећања. Осећај до-