Učitelj
72
централне земаљске управе и да ту ствар видно уреди једном општом уредбом која не би смела вређати српску правосл. аутономију а никако потврђење и одобрење јер каква би то била аутономија кад би опет све од владе зависило 2
На захтев изасланства В. Пр. Савета да се наредба о цертификатима обустави бар док се школска уредба не сврши Министар је одговорио да не може пристати и да жали што је В. П. Савет издао упуства српским учитељима да не траже цертификате затварањем школа штетећи себи, ну ипак је обећао да ће представку српског пзасланства расмотрити п по њој донети своје дефинитивно решење.
Један величанствен јубилеј. Свима учасницима | свесрпског учитељског Конгреса морао је пасти у очи седи учитељ из Босне Мило Костић који је био и потпреседник конгреса. То је учитељ бањалучки који је провео пуних 20 година као српски народни учитељ у Босанској Градишци на српској народној православно, школи. Његов рад на народној просвети, примеран живот и родољубље стекли су трајних симпатија у свима крајевима нашог народа у Босни.
Његови захвални ђаци у Б. Градишци прославили су у недељу 6 августа ове године двадесет петогодишњицу његова рада, врло свечано. Ево како о тој свечаности пише мостарски „Народ“; „Свечаност, на коју су учествовали и многи пријатељи и поштоваоци сиједога старине као п изасланици корпорација пи наших листова, почела је у суботу дочеком слављеника. У вече је у част јубилару приређена бакљада. Овом приликом догодила се пред зградом Муслим. Читаонице, која је такођер била освијетљена, дирљива сцена. Кад је поворка, која је од српске школе јубилару кренула, стигла пред читаоницу, појавили су се на прозору г. г. Хаки-бег Реуфбеговић предсједник читаонице и Кура еф. Јусуф Хафиз Селман. Држалп су „Мусават“ у рукама и до„чекали поворку са ускликом: Живила браћа Срби! Једнодушан, снажан одговор је био: Живила браћи Муслимани! Моменат је био особито свечан. Спонтана манифестација слоге једнокрвне браће ганула је и освојила свакога. У недјељу иза благодарења у цркви дочекао је приређивачки одбор са осталим учесницима ове ријетке свечаности слављаника у школи, у којој је г. М. Костић преко двије десетине година неуморно радио. Ту му је предан сребрни ловоров вијенац у знак признања и поштовања. Свечаност се завршила банкетом. Ријетко славље, које је г. М.
Ви .