Učitelj

239

„Вештачко васпитање помоћу наставе у цртању — заблуде или напредан 2“ из пера Д-р Рикарда Сајферта.

Познато је да се међу пријатељима лепих вештина у Немачкој јавио покрет да се народна школа стави у службу општег образовања у лепим вештинама помоћу наставе у цртању. _ Пете треба да буде вештак — то је девиза тих нових реформиста. Према захтевима и њиним пртање би имало да буде стожер п основица целокупне наставе.

Писац сматра овај захтев за. претеран, јер вештак, у правом смпелу те речи, може бити само онај, кога је прпрода снабдела особитим даровима за ту вештину. Много је званих али мало изабраних.

Ну ипак писац признаје велпку важност наставе у цртању, како у погледу интелектуалном, моралном и естетичном тако пи односно потреба практичног живота.

Пенхолошком анализом писац изводи закључак, да је пр. тање израз мисли пи осећања као п говор. Од паставе се дакле, мора тражити да се цртање у настави негује само у толико, у колико се њиме чулно представљају наше представе, наше мисли пи наша осећања, управо као што негујемо и говор такође као средство изражавања унутрашњих душевних стања и догађаја. Цртањем треба да се символизују представе опажања п-представе сећања. На тај начин ће ехватању доћи други важни чинилац: телесним радом изазваће се покретни осећаји, покретне представе п покретно памћење, чиме ће се оснажити јасноћа, снага и стварност представа п потпомоћи развитак здраве и солидне свести.

„Односно цртања, вели писац, захтевамо ми пето оно што се тражи за вежбања у говорењу као средству за изражавање мисли п осећања: суштина, петина и сагласност између ствари и израза, између унутрашњег стања по његовог символа.“ То ће узнети на, висину још више оне који су на врхунцу лествице природа их дарова а сигурно ће подићи п оне што ву на нижим ступњевима прпродних дарова.

„Шта можемо научити од Гетваг“ — Под тим насловом О-т Рад] Ватаћ износи читаву збирку васпитне грађе из разних дела овога славног песника и философа немачког. Овим је наставницима олакшана васпитна примена при предавању овог или оног спева песниковог, јер су васпштии моменти већ унапред уочени и одређени.

Камо лепе среће, кад би там путем ко год п кад пошао, па