Učitelj

240

пробрао веома богате васпитне моменте у разним народним песмама. као п песмама наших прослављених песника, нтр.: Његуша, Ненадовића, Змаја и т. д. Колико би се тим олакшао васпитни рад наших наставника #

Вештина и наука према вери. У трећем чланку Егпзе пде расправља ову тему под тим насловом. Писац изводи закључак, да вештина стоји много ближе религији него науци, те да је неумесно груписање појмова у овом реду: религија — вештина и наука, већ би правилнија била логична врста: религија п вештина — наука. Наука своди непознато на оно што је познато, органско на оно што је неорганско, све животне процесе на оно што је механично-физикално — на обаве онога што је механично, и ако је механично на крају крајева за нас савршено непојмљиво. Загонетку општег живота наука мисли да је решила тиме, ако га себи замисли као часовник са његовим „мртвим ударањем.“ (Шилер), држећи да се то мртвило да одухотворпти п оном јасноћом разума изложити, као што се излаже н. пр. математика и њој сродна наука о механици небеских телеса. Наука одузима животу његову душу п овај одриче, док вештина, баш на против, у све уноси душу, уноси живот. Вештаку, песнику, као и сваком маштом испуњеном срцу, особито детету, све је живо: облаци су фантастичне живе прилике, снежне пахуљице беле виле и виловњаци, горске стене големи џинови и т. п. Према томе вештина, које све душом надахњује, све оживотворава, стоји диаметрално на супрот науци која тежи да свему узме душу, да све растроји. Где није живота, нема вештине. Чим је више и тачније она схватила и представила живот, тим је она савршенија.

Исто је тако п с религијом. Извор и утока религије јесте живот као п вештине. Само што се вештина бави појединачним животом лица, његових осећаја п доживљаја, док религија обухвата сав непзмерни, силни праживот, што га називамо Бог, од кога потиче и к њему се враћа сваки појединачни живот.

Овом се расправицом очевидно пде за тим, да се наставник упути, како би се чувао заблуда по каквих свезналица, који се. често понашају као да су се вратили са своје екскурсије у бескрајну васиону, где су прошли све просторе и проучили све што је у њима, па се с нама вратили да нам причају, како ван чулног нашег света нису нашли нигде ништа: ни какве силе ни каква дејства, ни каква створа ни његовог творца, ни каква покрета ни његова покретача. Ну те чудне васионеке авантуристе