Učitelj

намештај и учила 14.000 круна и на побољшање професорских плата по 630 круна годишње, па и малено село у Банату, Српски Падеј, вотирало је на ту цел годишње : 32:20 круне, вел. кикиндска, ошштина: годишње 100 круна, а бивши адвокат и диштриктски биров у Вел. Кикинди, Кузман Рацковић оставио је за побољшање плата професорских 2000 круна. Поред тога је наговором Натошевићем завештао 120000 круна од свога имања, да се у Вел. Кикинди оснује српска женска школа, која ће спремати нашу женску децу за добре газдарице п побожне хришћанке. Али ова фундација прешла је, на жалост, у државне руке, јер тестатор није нигде у тестаменту означио, да је то наменуо србској женској деци, него је свуда написао само нашој деци; а држава је то тумачила, да се тиче све кикиндске деце, па је из те фундације подигла комуналну женску основну нар. школу са мађар-

ским предавајућим језиком. У Вел. Кикинди учињено је од стране Срба још једна АЕ

машна погрешка.

Кад је Натошевић дошао тамо, као школски саветник, 1857. г., већ је био затекао тамо немачку подреалку, коју је бивши диштрикт вел. кикиндски о свом трошку подигао с намером, да му се деца изобразе и да лакше присвоје немачки језик, који је онда владао по звањима. Натошевић је то негодовао и радио је на том, да се та школа укине, па да се на њено место подигне српска економска школа. М једва је успео, да се немачка реалка претвори у српску економску школу и тек да се 1872. год. отвори та школа, а кад стигне решење кр. -уг. министарства на "молбу неколицине Срба из Кикинде, да се у место српске економске школе оснива по молби шесторазредна (данас је већ осморазредни) мађарска гимназија, чија управа данас ни толико нема призрења, спрам српске фундације, од 400.000 круна, што је тој школи дато из српских џепова, да допусти да се у њој бар наука вере предаје на српском језику.

Тако пролазе Срби овамо, са своје лакомислености и себич-

ности појединих људи. Његовим је заузимањем и пок. Платон Атанацковић, епи-

1 У исто доба заговарао је и Сентомаш и Жабаљ; да оснују таке економске школе. А уз реалке, које се онда дизале по свим већим местира (Кикинда, | Вршап, Нови Сад, Сомбор, Пенчево, Земун, Митровица итд.) да се оснивају трговачке и занатлијске школе.