Učitelj
19
скоп бачки, основао за потпору сиромашних сомборских приправника свој „Џлатонеум“ од 40.000 круна, из кога и данас уживају десетак приправника месечну потпору од 20 круна; а тим истим поводом оснивао се у Пакрацу под епископом, пакрачким Стеваном Крагујевићем, народним прилозима, тако звани : „препарандски фонд.“ Из тог фонда се 1897. године купила кућа за 40.000 к. утрошило у њу на оправке још 20.000 к., те је сад у исту смештена учитељска школа и интернат за приправнике. Па поред свега тога нашло се још у том фонду на крају 1907. године 104.438 круне и 14 потура. Из чијег се прихода подмирују данас неке потребе интерната и набавља намештај за школу.
Натошевић је као што се види на све мислио на све стране радио за потребе школске и просветне. Тако је његовим заузимањем из општинских прилога, учитељских и других прилога основан првих година његове управе и фонд „Школског Листа“, из кога се у почетку издавале бесплатно књижице за децу и учитеље, а доцније се из тог испомагао сам лист, кога је 1858. | г. у Новом Саду покренуо, његове ступце пунио, а1864. и 1865. у сам и уређивао. Фондом тим рукује и данас српска православна црквена општина у Сомбору и крајем 1907. г. износио је 11.390.20 круна.
Старао се' да обезбеди и удовице и сирочад учитељску, јер онај мировински фонд, што је постојао у Будимпешти пре 1848 год. био је нестао, а учитељске су плате биле тако малене, да се није могло живети, а камо ли старост, жена и деца обезбедити, Стога је већ на другом издању—свога „Кратког Упутства“ од 1861. г. изложио, да чист приход од те књиге иде фонду учитшељсњиг сироша, који је такође поверио сомбсрској срп. црквеној општини на руковање. Доцније ја на то прилагао и приходе од књижице „Неколико народних песама на изуст“, што је приредио за децу из осн. нар. школа, као и награду од Буквара, што је 1870. год. добио из Србије. Тај се фонд није трошио и износио је крајем 1907. г. 5285:56 круна.
Из тога се види, да он није само говорио и писао у корист школе, учитељства и ошште просвете, него је и делом посведочавао, колико му лежи на срца добро и напредак народа, а нарочито његова школа, његов подмладак и школски радници — учитељи. Да је могао руком би их дизао.
Како на том пољу, тако и у свим другим правцима народне школе и наставе његовим радом и заузимањем осетио се жив
РЕЈ