Učitelj

покрет и напредак. Његов је поход оставио за собом свуда лепу успомену и свако се паштио да га задољољи и да га невом приновом обрадује кад други пут дође, Та многа и духовита предавања у том путовању, пробудила су, вели његов сатрудник, г. Н. Ђ. Вукићевић, из дуготрајног мртвила српско учитељство преобразила су школу српску и учинила нову епоху у просветном животу народа српског.

До његова доба било је не само по селима, него и по варошима тако званих елементарних школа са три разреда и са помешаном мушком и женском децом под једним учитељем. Његов је рад ишао на то, да се заведу и по селима четвороразредне школе, а по варошима главне школе, у којима су разреди били одељени п сваки је разред имао учитеља, за мушку обашка за женску децу. До 1864. године, било је, по његовом упутству већ свуда спроведена ова четвороразредна подела а Вршац, Вел. Кикинда, Вел. Бечкерек, Нови Сад, Сомбор итд. имали су 1867 Гг. већ своје главне мушке и женске школе“.

У оно доба се издавале и дипломе приправницима за оспособљење учитељско за елементарне или главне школе.

Из његових бележака сазнали смо, да је тада тек по варошима постојала по која школска зграда од тврдог материјала, ал

по селима ни клете. Тамо су још плетаре и набоји скривали и

заклањали од зиме и непогоде наш подмладак. Па да су бар те биле суве и видне ни по јада, али су и оне биле ниске, уске, влажне, мрачне, баш као да се ишло на то, да се телесно сатире и убија онај подмладак, који треба да покаје Косово. У тако уским, ниским, мрачним и понајвише непатосаним собама, седело је дневно 3—4 сата по 250—200 мушке и женске деце помешано. За све то време нису пуштана деца пз собе, тек ако је које нужде ради изилло. Није се ту никад ветрило. Приповедао је сам др. Ђ. Натошевић, да је наилазио по селима и таких школа, које су направљене од варошких штала иапсана п деца су сваки дан пролазила онуда, гледала и слушала, како се дпевпо онај најнижи друштвени слој, по тадањем општем обичају, бије, псује и гади од варошке послуге п међусобно. Често је наилазио вели, да су школе биле наслоњене или прозорима отворене великим сеоским биртијама, где се гомила рђавих примера а'саблажњивих речи товарила на душу и срце оној безазленој дечици. Кад се само,на то помисли, тек онда се може појмити,

Пар