Učitelj, 07. 01. 1908., S. 30

учитељима приповеде за пример 2—8 приповегке како да се учитељи упуте, да из ових накратку пауку изводе.

„Оаомените учитеље, вели даље, да се при приповедању тих приповедака црквених икона сете, и да гдегод је могуће њих и деци покажу и разјасне. Нико радије, вели, икона не гледи од. детета, нит икоје ствари и приповетке дете радије и јасније п брже и тврђе научи, него с иконе; ппкоји лепши, ни деци милији нипоњи полезнији приповедака пема од библични, и лешни икона за те но црковни, и никоја црква нема ни лети ни више икона од наши, нити је икојој деци 7 дркви такво место одре-

ђено, да им све те св. иконе на, очима стоје, као нашој, — па. кад им се опет ништа пе покаже и та најкраснија душевна рана, што им на очима — на врати душе стоји — неда да је ужи-

вају, онда је то најгриотније што се само замислити може“ птд.

У даљем разговору из тог предмета наводи, да ће учитеље у своје време питати за те црквене иконе, као и за иконе свечарске и за житија њихових светитеља и да ће по тим одговорима дечијим бележити учитељима оцене, а његове су белешке, у оно апсолутистично доба, од великог замашаја биле по учитељски опстанак; али за то опет нисмо за свих десет година његове управе, под том политичном системом, наишли ни на један случај, да је скинуо учитеља. Све је то била само претња п плашња.

Друго писмо

говори, да треба и како треба да се учи појање (певање) у осн; нар. школи. Но пре но што је прешао на, сам предмет одговара г. Н. Ђ. Вукићевићу на његово писмо, у коме св овај јадао, да се на њега самог! велик терет баца; а Натошевић га храбри, велећи: „Јесте посао теретан, али се велике и свете ствари тиче, среће народа и његове бедне деце, сетите се тога, Господине, то. ће вам троје (три) снаге и Три воље дати, и никојег труда зажалити нећете!“

Ове речи јасно казују, шта је и сам осећао и шта га је гонило и куражило, да троструком снагом и троструком вољом ради; то је, ето, срећа народна ш његове бедне деце. За том срећом је он тежио и ње ради, не за троје, него за десет људи радио.

Храбрио га је и Тим, да не мисли, да има преда се бог зна какве научењаке, него понајвише машине, „па како их је стара препарандија навила и шорнула, онако се окрећу и котрљају.“

5 За онај јули месец,кад су се учитељи купили у Сомбору на та практична предавања, били су на окупу још и учитељски приправници, којима је: такође још држао предавања из овога предмета, (српског језика) а били су ту на окупу и катихета Урош Стојшић и професор цртања и педагогије, Лазар Бајић.