Učitelj

учитељима приповеде за пример 2—8 приповегке како да се учитељи упуте, да из ових накратку пауку изводе.

„Оаомените учитеље, вели даље, да се при приповедању тих приповедака црквених икона сете, и да гдегод је могуће њих и деци покажу и разјасне. Нико радије, вели, икона не гледи од. детета, нит икоје ствари и приповетке дете радије и јасније п брже и тврђе научи, него с иконе; ппкоји лепши, ни деци милији нипоњи полезнији приповедака пема од библични, и лешни икона за те но црковни, и никоја црква нема ни лети ни више икона од наши, нити је икојој деци 7 дркви такво место одре-

ђено, да им све те св. иконе на, очима стоје, као нашој, — па. кад им се опет ништа пе покаже и та најкраснија душевна рана, што им на очима — на врати душе стоји — неда да је ужи-

вају, онда је то најгриотније што се само замислити може“ птд.

У даљем разговору из тог предмета наводи, да ће учитеље у своје време питати за те црквене иконе, као и за иконе свечарске и за житија њихових светитеља и да ће по тим одговорима дечијим бележити учитељима оцене, а његове су белешке, у оно апсолутистично доба, од великог замашаја биле по учитељски опстанак; али за то опет нисмо за свих десет година његове управе, под том политичном системом, наишли ни на један случај, да је скинуо учитеља. Све је то била само претња п плашња.

Друго писмо

говори, да треба и како треба да се учи појање (певање) у осн; нар. школи. Но пре но што је прешао на, сам предмет одговара г. Н. Ђ. Вукићевићу на његово писмо, у коме св овај јадао, да се на њега самог! велик терет баца; а Натошевић га храбри, велећи: „Јесте посао теретан, али се велике и свете ствари тиче, среће народа и његове бедне деце, сетите се тога, Господине, то. ће вам троје (три) снаге и Три воље дати, и никојег труда зажалити нећете!“

Ове речи јасно казују, шта је и сам осећао и шта га је гонило и куражило, да троструком снагом и троструком вољом ради; то је, ето, срећа народна ш његове бедне деце. За том срећом је он тежио и ње ради, не за троје, него за десет људи радио.

Храбрио га је и Тим, да не мисли, да има преда се бог зна какве научењаке, него понајвише машине, „па како их је стара препарандија навила и шорнула, онако се окрећу и котрљају.“

5 За онај јули месец,кад су се учитељи купили у Сомбору на та практична предавања, били су на окупу још и учитељски приправници, којима је: такође још држао предавања из овога предмета, (српског језика) а били су ту на окупу и катихета Урош Стојшић и професор цртања и педагогије, Лазар Бајић.