Učitelj

30 Четврто писмо,

расправља науку читања.

Натошевић је делио читање на учење и на пракшично веџ(бање, код овог је опет разликовао читање за мушку и читање за женску децу, т.ј. које предмете ваља бирати за коју децу. За тим предмете за шегрто и предмете за ратарску децу. Поступак при приповеткама, моралним, описним, географским и историчним као и предмете за учење на памет.

У предмете за читање убројао је и часловац и псалтири дао је упутства, како с тим треба поступати, а додао је и упутство, како треба учити и немачко читање, које је онда било прописано за. варошке школе:

За учење читања најоштрије осуђује начин срицања а као најбољи и најпрактичнији начин сматра учење читања помоћу писања, што Немци зову: Зећте језете оде.

Код овог предмета наводи, да се прво науче самогласна па онда сугласна слова, па ито по сличности писмена. Код сугласа пак по сличности изговора и то најпре оне, што имају нешто гласа а за њима тек оне, који немају гласа; али додаје, да се суглас пикад сам не изговара, него увек уз који самоглас. И у овом изговору, вели, да је боље увек прво самоглас метнути код слогова као: ар., ер, ир, ур, ор, аб, ат, ав, итд. Ологове, који у нашем језику немају речи, као: аф, ат, итд. треба избегавати. док се деца веџбају у читању слогова, ваља их, вели, упућивати да допуне слог другим слоговима, да изађе реч разумна, јер он је био увек за то, да и почетно учење буде разумно. Цело пак почетно учење читања и писања да се веџба и учи на табли учитељевим писањем и на штици.

Кад сетим начином доврши учење читања и писања са два гласа, тек онда се има прећи на слогове са три и четири гласа. Буквар се, вели, даје деци у руке, тек кад су научила читати зарад вежбања у читању. У буквару чита свако дете засебно и само до прве тачке, за тим преко реда то исто или друго дете. Ово све зато, да не науче деца речи и предмет напамет, јер чим се редом чита, науче наџамет, па после не уче читати, него напамет говорити.

Опомиње, да пазе учитељи на израз дечији кад читају и да се код појединих речи застане и о том разговор поведе, да предмет постане живљи и занимљивији.

Овом приликом и у овом писму, напоменуо је, да је о тим стварима опширније написао у свом „Великом Упуству“, које ће, како каже, скорим изићи, јер већ три године лежи горе рукопис и чека да се штампа. Из тог се види, да је, пок. д-р Ђ. Натошевић, много раније знао, мислио и писао о новом методу читања и писања, као и о другим предметима осн. нар. школе, но што је постао школски саветник.