Učitelj

пи МА

Упућује, даље, како треба поступати у том предмету и којих се правила треба држати. Све оно, што се и данас препоручује за тај предмет и којих се правила поглавито и данас држе учитељи у рачуну. За његово доба и по његовом упутству заведена. је у наше школе руска рачунаљка, за коју се донде није знало по нашим школама. ~

И у писању је рађено којекако. „По свуда се, вели, још прописи мењају; по свуда готово деца одмах почну по плајвазу брљали, као да им хоће учитељи да руку уману, а не да ослободе; свугди се само са прегледалица преписује; краснописаније јесасвим занемарено“. итд. О диктапду није било ни помена. Он је још онда упућивао да и старији разреди пишу по подметачу; а за његово време су ушле у писању пословице и мудре изреке, ив које се давала морална поука и учила граматична правила да аутографију је рекао, да је не истерују, јер није била још утврђена. Вуков је правопис био у оно доба од наших црквених власти забрањен за школе, те је владала нека мешавина од пра-

"вописа. Било је још старословенског И (ј) 6 (је) 0 (ју) = (ја), само

је било напуштено старословенско ф (је), 5 (и) » (у) 9 (0, ИЂИБ (дебело и танко јер). У том су правопису биле и читанке школске штампане и таким је правописом писао и ова писма, др. Ђ. Натошевић.

Код овог предмета је прописао, поред онога у својим Упутствима, још и начин, како треба исправљати погрешке у писању, које деца пишу по диктанду. Тог начина се и данас држе учитељи по овостраним основним народним школама.

Што се тиче немачког ц латинског писања, које је онда (у Баховој системи) било прописано (као сад мађарско) за све основне народне школе, препоручивао је, да се иде с простијег' на сложено, с лакшег на теже, како код малих, тако и код великих писмена и написао је ред, по коме би ваљало поступати, Препоручивао је код латинских писмена, да се науче и она, којима се и наша браћа римо-католичке вере служе, (он их је звао Славонци, Шокадија) као с, 6, 5, 2, |), пј, дј, итд.

Учитељи су на та предавања дошли о свом трошку и како су се, сироти, проводили, види се најбоље из овог писма, у ком се Натошевић захваљује грађанину сомборском: Дим. Плачку, који је пружио милостиње оним бедницима, а захвалио се и сомборској цркви (општини), што је тасом купила прилоге за ове учитеље. На наваљивање Вукићевићево, да се за ове учитеље! изради потпора државна, одговорио је, да се милостиња, не да истерати путем заповести, него само јавним путем — новинама —, похвалом и мољењем. Само је то једини начин и на то се и сам обвезује.

ТУ оно доба су имали учитељи овамо тек по 100—200 фор. (200-—400: круна) годишње плате по варошима; а по селима још мање, па и то су неуредно примали, а учитељско место тек с митом добијали.