Učitelj

625

Нигде нема примера из кога би се видело: како се једноцифрена множеник множи дво или троцифреним множитељем.

(Свршиће се). Св. Поповић, учит.

6) 0 НЕМАЧКИМ КЊИГАМА.

Из стране психолошко-педагошке књижевности. рт. рћи. Паја Радосављевић, јео Педагошког Факултета — Њујорк.

Психологија и педагогија данас су тако разгранате науке да је врло тешко пратити њихову књижевност, а још теже одлучити се на избор књига. Силесија, просто силесија има психолошких и педагошких дела, дела, која пропагирају сто различитих погледа и најмање десет начелних праваца.

Ја сам последњих година пратио а и сада пратим новију литературу немачке, енглеске и француске психологије и педагогије. О сваком важнијем делу и чланку водио сам белешке, па се надам, да неће згорег бити ако их изнесем пред наш учитељски свет, који у нас образује главну и такорекућ једину публику за ове две мучне дисциплине. Ја се надам, да ће ови кратки прикази и оцене бити од помоћи за нас Србе и Хрвате, јер ћемо се Брво, упознати шта пишу и како мисле други напреднији народи; друго, можда ће нове идеје на страном научном пољу барем некоје побудити на оригинално и напредно мишљење; треће, тиме ћемо отклонити ону нашу велику педагошко-психолошку стагнацију и поћи мало даље него што нам то препоручује један шпекулативан, Хербартов систем, систем, који данас има само историјску важност, систем који је наш народни учитељски — иначе даровити и самостваралачки — дух ухватио у шпекулативне менгеле, сав се претворио у догматицизам неколико швапских аутора, који иначе могу бити и најкраснији људи, ал који за цело нису ни научни психолози ни педагози. Ово је тим потребније, што сеу нас слабо чита туђа, а особито модерна психолошка и педагошка литература, дрво, што. смо кадијски зауздани и дресирани у Хербартовом правцу, друго, што наша омладина, па и она што је по туђим универзитетима, врло слабо мари да шта и самостално мисли, и што су под напоњатном сугестијом професорских шкрипата, и фреће, што је врло тешко доћи до туђе добре и новије литературе, јер су наши учитељи у томе необавештени и материјално неспособни за велике књижевне издатке.