Učitelj

пуну.

643

заслужан човек и стари професор и педагог, требао је г. Бакић и сада међу првима да уђе у Универзитет. Међутим ствар се окренула онако, како нико није очекивао. Г. Бакић је, као човек који је највише радио на остварењу универзитета, дочекао да баш тада, када Велика Школа би подигнута на степен Универзитета, буде забачен, увређен и уклоњен с професорског положаја. Како је све то ишло, овде би било незгодно да износимо, али је врло карактеристично како је све то било ко зна цео ток те ствари. Ми само изјављујемо то, да је г. Бакић највише био потребан у првом раду на Универзитету и у његовој организацији, јер можемо сигурно тврдити, да је Бакић, као стручан човек, био на Универзитету, када су рађене уредбе Универзитета, да у уредбама не би било оних недоследности и којекаквих сме: шних ствари, каквих данас има. -

При изради уредаба било је у професорском колегијуму и таквих мишљења, да педагогику, „пошто она није никаква наука“, треба сасвим избацити. (!) Када су то чули студенти педагогике, којих је тада било око 40—90, они су писали једну прекорну молбу професорском савету, образложили потребу педагогике и тражили да им се њихово стечено право, укидањем педагошке катедре, не укине и оно само. Дакле, благодарећи ђацима, ми смо добили и ХУ групу философских наука, где је педагогика дошла у саставни део практичне философије, али која ипак није добила засебну катедру, као што би требало да буде.

Према овим уредбама, доцније је био расписан конкурс за насгавника за педагогику. Ту се јавио и г. Бакић за редовног професора. Г. Бакић је ћутао и чекао како ће се извршити избор, и на велико изненађење г. Бакић је

био изабран за хонорарног наставника! Увређен тиме, г.

Бакић је љутито одбио избор, констатујући да му је про: фесорски савет тиме ипак признао спрему, али да му је испод достојанства, да као пређашњи редовни професор и