Učitelj

236 У ЧИ ТЕ Љ

жемо једном хартијицом или дрвцетом измерити на оба краја), онда ћемо наћи да су свуда једна од друге подједнако удаљене. За две такве линије велимо да иду напоредо, да су џарелелне. Покажите на коцки, које су ивице паралелне! Која је паралелна

с левом-доњом > Како стоје између себе све усправне2г — Све по-

ложене 2 -— Кажите ствари, на којима има паралелних ивица» (Лењир, табак хартије, лествице, железничка пруга, обале реке, пруга коју остављају на земљи леви и десни точкови). Али не само ивице, већ и коцкине површине иду паралелно. Које с којима > — Горња "с доњом, предња са задњом, десна с левом. Који зидови у нашој учионици стоје паралелно > (Предњи и задњи, леви и дести ит. Д.).

Ако исправимо две суседне површине, које се граниче једном ивицом (показати на пресавијеној хартији) и начинимо равнину (учинити!) онда ивица није више оштра, не може се опипати.

Тако је постала од ивице линија. Како се граде линије» (На њиви

бразда, зидари црвеним концем). Како праве баштовани путове у башти > Линија нема ширине ни дебљине; и најтањи конац јесте само ствар, да обележи линију. Зашто

8. Место, где се састају три површине, зове се рогаљ. Кад "се притисне, боде. На њему не можемо повлачити прстом, већ само мировати, пошто се он не простире. Рогаљ дакле нема простирања. Колико рогљева има коцка (Осам). Ми ћемо им дати имена ! (Предњи-горњи-леви, предњи-доњи-леви и т. д.). Сваки има по три имена. По колико се ивица састају у рогљу» (По три). Које ивице излазе из доњег-предњег-десног рогља2 ит. д. Упоредимо ћошкове учионице с рогљевима на коцки !

Ако замислимо све три ивице, које се у једном рогљу састају, исправљене, онда он не може бости, нити га можемо опитати. Он је само шачка. Како се бележи тачка (Убости пером, плајвазом, кредом, иглом. Метнути камен, забости колац). А зашто није најмања тачка, која се пером, кредом или плајвазом забележи, у правом смислу тачка > (Јер шачка нема никаквог про„сшпрања). 4. Место, где се две ивице састају, као на пример овде предњагорња и предња-доња зове се угао . Ивице или линије, које чине угао, зову се углови краци, а тачка, где се додирују, углово шеме. ЧОчигледно показати на отвореном шестару, а и на наше кораке, који чине угао. Колико углова има на свакој коцкиној површини» Четири). А на једном рогљу2 (Три). Како ћемо израчунати број свију углова на коцки» — Ми ћемо дати угловима имена. Име се