Učitelj

ИЗ ШКОЛСКОГ РАДА 20:

управља по рогљу, а помиње се прво она површина, на којој угао лежи. Који углови леже на предњој страни > (Предњи-горњи-десни, предњи-горњи-леви и т. Д.)

Али не само ивице (линије), већ и две површине могу градити углове и онда тачка угла није теме, него ивица. (Показати на полуотворену књигу, пресавијен лист хартије и т. д.). Шта чине овде углове краке > (Површина коцке). Онда је толико углова, колико ивица на коцки.

Нз. Довде је био метод аналитички, а сад треба синтезом показати, како постаје од тачке линија, од линије површина, а од ове тело.

Београд. Крста Јонић,

учитељ.

ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД.

Основна настава у Швајцарској Републици.

Још од појаве великих педагога Ж. Ж. Русоа и Х. Песталоција, малена Швајцарска Република, својим демократским уређењем“ школа, скренула је на се пажњу целога образованога света. Као и у другим демократским државама, тако и у њој, непрестано се у деветнаестом веку водила борба око тога: ко у школи треба да има већега утицаја: клерикализам (свештенство), или демократија» На велику жалост несрећнога клира, демократија је одржала победу, и данас је школа у Швајцарској потпуно демократска установа. Њени педагози непрестано наговештавају да је школа демократија за себе; и као што у демократеји вреди девиза: све за народ, и са народом, исто тако вреди принцип и за школу: све за ученике, и са ученицима.

Швајцарска је својим двема благотворним установама: Ивицијативом и Референдумом, успела да данас у свима питањима која се школе тичу пресуђује сам народ.

Ако бисмо се запитали: па какву су употребу од овога свога најважнијег права учинили Швајцарциг Онда би томе следовао и одговор. Године 1874, Сопоедегано Неоуепса, унела је у свој Устав, огромном већином гласова, и један нов члан (27) који гласи: