Učitelj, 01. 01. 1909., S. 73

НЕКкРБО ТОГ 441

Г. ДИМ. Ф. ЋОСИЋА УЧИТ. ПРИ СПРОВОДУ ПОК. АВДЕ КАРАБЕГОВИЋА КРОЗ ШАБАЦ

Тужна браћо,

Нема нам више нашег доброг, нашег омиљеног песника,

нашег примерпог учитеља, ватреног Србина — нема нам више нашег Авде !

0 Боже, шта смо ти ми толико сагрешили, те нам се тако често раздиру срца наша 2

Када пам се помоли двадесети век, бејасмо пуни радости, пуни наде, е ће једном престати Орпству загорчавања са свих страна. Мишљасмо: прођоше времена отмица и заробљавања ; настадоше за човечанство у опште, па и нас Орбе на по-се, лепши дани, дани просвете и културе; дани, када ћемо се у сваком погледу унапредити, а у просветном понајпре. Мишљасмо: да ће се и Орпство, тај вечити стражар „просвећене“ Европе, једаред смирити, оставити оштрење јатагана, — па се одати оним пословима, који чине, да се један народ назове културним. Али црна судба Србинова је хтела, да Орбин има на северној својој граници суседа лукава и препредена; суседа отмичара и завидљивца, који би хтео, што год види код другога добро — да зграби у своје ненасите канџе. Та проклета Орбинова сусетка, откида део по део српског тела.

А црна и хладна смрт, граби нам једног по једног дива тако, _

да се за неколико година, оно јато, које се зове „српски песници и књижевници“ знатно проредило. Од неколико година, на овамо, смрт је отргла од српске књиге многе радпике њене, па нам ево

истрже из загрљаја и нашег доброг Авду, због чега се и иску-

писмо, да га ожалимо и да се с њим на свагда опростимо.

Па шта да жалимог2

Да жалимо Авдину младост, јер је умро онда, када је тек почео да живи, да живи животом човека пуна љубави и чедности; човека пуна искрености и доброте; човека јака карактера и пуна врлина.

Да ожалимо Авду као Србина, јер цео живот беше посветио српскоме имену. Авда, као Србин Мухамедове вере, поносаше се српским именом и ако се мољаше Богу клањајући. Његова вера нимало не губљаше, што у њему куцаше српско срце; српско му срце не замераше, што се Авдо клањаше Алаху. 5

Јадни Авдо, у добу, када ти угледа света отмичарка српских земаља уграби и твоју јадну домовину, Херцег-Босну. Тој проклетој аждаји сметаше све оно, што се у српској Босни српским зваше. Сваки Србин Босанац, који сметаше покленим смеровима Аустрије, биваше жртва или изгнаник. Ми смо, међу многим изгнаницима из Босне, и тебе, драги Авдо, дочекали овде у Србији, да заједно чекамо боље дане за твоју ужу отаџбину.