Učitelj

НЕКкРБО ТОГ 441

Г. ДИМ. Ф. ЋОСИЋА УЧИТ. ПРИ СПРОВОДУ ПОК. АВДЕ КАРАБЕГОВИЋА КРОЗ ШАБАЦ

Тужна браћо,

Нема нам више нашег доброг, нашег омиљеног песника,

нашег примерпог учитеља, ватреног Србина — нема нам више нашег Авде !

0 Боже, шта смо ти ми толико сагрешили, те нам се тако често раздиру срца наша 2

Када пам се помоли двадесети век, бејасмо пуни радости, пуни наде, е ће једном престати Орпству загорчавања са свих страна. Мишљасмо: прођоше времена отмица и заробљавања ; настадоше за човечанство у опште, па и нас Орбе на по-се, лепши дани, дани просвете и културе; дани, када ћемо се у сваком погледу унапредити, а у просветном понајпре. Мишљасмо: да ће се и Орпство, тај вечити стражар „просвећене“ Европе, једаред смирити, оставити оштрење јатагана, — па се одати оним пословима, који чине, да се један народ назове културним. Али црна судба Србинова је хтела, да Орбин има на северној својој граници суседа лукава и препредена; суседа отмичара и завидљивца, који би хтео, што год види код другога добро — да зграби у своје ненасите канџе. Та проклета Орбинова сусетка, откида део по део српског тела.

А црна и хладна смрт, граби нам једног по једног дива тако, _

да се за неколико година, оно јато, које се зове „српски песници и књижевници“ знатно проредило. Од неколико година, на овамо, смрт је отргла од српске књиге многе радпике њене, па нам ево

истрже из загрљаја и нашег доброг Авду, због чега се и иску-

писмо, да га ожалимо и да се с њим на свагда опростимо.

Па шта да жалимог2

Да жалимо Авдину младост, јер је умро онда, када је тек почео да живи, да живи животом човека пуна љубави и чедности; човека пуна искрености и доброте; човека јака карактера и пуна врлина.

Да ожалимо Авду као Србина, јер цео живот беше посветио српскоме имену. Авда, као Србин Мухамедове вере, поносаше се српским именом и ако се мољаше Богу клањајући. Његова вера нимало не губљаше, што у њему куцаше српско срце; српско му срце не замераше, што се Авдо клањаше Алаху. 5

Јадни Авдо, у добу, када ти угледа света отмичарка српских земаља уграби и твоју јадну домовину, Херцег-Босну. Тој проклетој аждаји сметаше све оно, што се у српској Босни српским зваше. Сваки Србин Босанац, који сметаше покленим смеровима Аустрије, биваше жртва или изгнаник. Ми смо, међу многим изгнаницима из Босне, и тебе, драги Авдо, дочекали овде у Србији, да заједно чекамо боље дане за твоју ужу отаџбину.