Učitelj

ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД 739

ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД.

А. Рабз!. У А Нов систем васпитања.

Данашње школе су произишле из школа средњега века, које су имале задатак, да спремају за извесна занимања, које су дакле биле стручне школе без васпитног циља. Васпитање је било оста_вљено кући и породици.

Нарочито образовање онда је било потребно само занимањима као што су: теолошко, правничко и медицинско, дакле на“, учничко. Напротив за народ у широком смислу није било потребно никакво даље образовање; све се морало научити не у школи већ у животу, у породици и радионици. Породици и утицају живота једино је било остављено да васпитавају, а уз то треба имати у виду и често врло моћан утицај цркве и њених установа.

Све што је се мислило и писало о васпитању имало је значаја само за, научна. занимања, а не за масу народну, која је се занимала радовима, који нису имали никакве везе с ученошћу. · - Ну због тога се не сме мислити да. је народ у ранијим столећима остајао без васпитања. Омладина је живела у додиру с природом, она је учила у пољу, башти и кући све помоћу искуства, а одраслима је изучавање занимања и заната давало васпитање, које је у неком погледу било боље, него што ми можемо дати данас омладини. Знање добивено искуством није било мртво књишко. знање, какво га често данас даје школа, него живо, које потстиче на рад. Саобраћање са стварима из околине и тешкоће, које су се при томе стављале на пут, приморавале су непрестано ученика на практично размишљање. Вредност овога начина мишљења, састојала се у томе, што се у сваком тренутку једновремено морало чинити пробање онога, 6 чему се мислило. Отуда је практично "мишљење теже од философекога, које не потребује ове пробе.

На свом дугом путу развитка човечанство је непрестано било. принуђено на практично мишљење и тиме се васпитавало. Потребе живота су се морале извојевати, отети од природе и тако је ова постала учитељица човечанства, а у исто време и његов строг васпитач. Често скупо плаћеним искуствима знања бејаху задобивена и из природних закона и неуморним тешким радом човек је се учио да завлада природом.