Učitelj

12 УЧИТЕЉ

зна се којом казном који фактор кажњава ипак је Министарство приграбило све ове врсте казни у своје руке и оно кажњава наставнике свим казнама. Оно је створило читаво кривично одељење у своме ресору и рад око ислеђивања кривица, расправљања, кажњавања итд. апсорбовао је више од Уз, ваљда свих послова у Министарству.

Министарство прима и узима у поступак најситније и најнезнатније кривице учитељске, па чак доспева да по каткад и по анонимним доставама предузима кораке у циљу кажњавања наставника а међу тим могло би да то огромно бреме потпуно свали са својих плећа и упућује надлежним факторима који носе и моралну и законску одговорност за рад и поредак у школ. животу а то су управитељи школа, надзорници а у недостатку ових и окр. школски одбори. Министарство треба да је као оно Апелација и Касација да одобрава или одбацује одлуке поменутих фактора у смислу последње алинеје чл. 50. Иначе цео овај одељак закона који говори о казнама постаје илузоран јер кад Министар кога казни противу његове одлуке "нема права апелате а он може да погреши као год што може погрешити и управитељ и надзорник и окр. школ. одбор па кад би се оставило да Министар све казне сам изриче онда би се дотерало да у случају, можда каткад једностраног оцењивања или партијског расположења а. напослетку некада и услед каквог недовољног обавештења и непотпуног ислеђења искусе наставници строжије казне које нису заслужили.

Сем тога Министарство често пута тражи мишљење о појединим чак и незнатнијим кривицами наставничким од Просв. Савета. Оно то може да ради, али не на основу зак. о нар. школама, већ на основу закона о уређењу Гл. Проев. Савета. Ну то не би требало, а ево због чега:

Према данашњем закону о нар. школама Просветни Савет у ногледу народних школа има јасно опредељепе