Učitelj

16 мочи ТЕ ЈБ

Мипан В. Поповић,

НЕМАМО НАСТАВНИКА.

Немамо наставника узвик је који се разлеже из министарства просвете по многим крајевима нашим, и који се опет враћа своме двору да се ту или утопи у ћутању и немом посматрању оних који су позвати да школи помогну, или да му се привремено помогне једном палијативном мером, која се законски не да довољно правдати постављањем привремених вршиоца учитељске дужности.

Место ових привремених вршиоца учитељ. дужности нама су потребни вредни, спремни одушевљени, способни наставници (подразумевам увек и наставнице). Већ стара и добро позната изрека „Учитељ је душа школи“ остаће још за врло дуг низ година пословно тачна, и на њу се (у потпуности) мора још дуго и много рачунати нарочито у приликама у којима, се од поодавна налази наша народна школа, и у којима ће се она, како по свему изгледа још дуго времена налазити.

Наш учитељски кадар треба припремати не само за рад у школи него иза напоран и отпоран рад у борби за егзистенцију школе, за стварање бољих прилика у којима ће бити могуће да наше школе гктивније раде и више ураде у свима правцима свога опсежног задатка. Нама су потребни наставници са довољно стручне и опште спреме и што је врло и важно и потребно са довољно одушевљења, љубави,

воље, преданости послу. Тако спремни наставници, активни

у пословима, са довољно енергије и виталне снаге биће готово увек у стању да преброде и отклоне незгоде које ометају напредак школе и наставе, они ће имати и снаге и начина и времена и свега да створе боље прилике за школу и себе. Они ће и даље често морати да улазе у борбу — разумем легалну борбу са довољно такта иу њој можда и посртати, али ће напослетку њихов савестан рад бити увек крунисан успехом, што ће им, донекле, бити накнада за све што у послу поднесу и претрпе. Такви нам требају наставници, али их ми немамо у довољном броју.

Ми морамо отварати, још непрестано, нова одељења.