Učitelj

ОСЕЋАЈИ УКУСА, МИРИСА, ДОДИРА, ТЕМПЕР. И ПОКРЕТА 83

утврђена. Она је јасна само за киселине. Већ се укус слаткога, досад не може тицати какве одређене хемијске конституције, а на крају крајева такво је свођење за слано и горко још потпуно немогућно.

Завршетци нерава за укус вероватно су надражљиви само хемијски. Надражљивост притиском у питању је. Осећај укуса, који постаје кад се галванска струја спроводи кроз језик, не мора се директно заснивати на дражењу нервпих крајева галванском струјом, него је могао да постане и хемијски од електролитичких продуката разлагања, које производи галванска струја.“ У осталом он је различан према томе како се кад примени струја. Прекидање анода изазива метално-кисели укус, прекидање катода претежно лужно-горки укус, пуштање катода кисело-метални укус, а у исто време на дну језика слатки укус; пуштање анода готово је без утицаја.“ Особено бојење ових електричних осећаја укуса вероватно долази од примесе тактилних осећаја. Централне завршетке влакана за укус ваља потражити по свој прилици у бугиз ћрросашр! великомождане опне. Вероватно је и веза између опне и нервних окончења за укус претежно изукрштана.

Пошто задња трећина језика може да куша претежно горко, а предњи део и делови са стране претежно друге квалитете, онда, је невероватно да сва четири квалитета укуса могу примати у подједнакој мери сва нервна влакна и спроводити их у моаак. По Кизову“ се приближно подједнако куша слатко свуда, слатко се најбоље куша на врху, кисело на ивицама, а горко на основици језика, у домаку Раршае стештпуаПабае и гонабае. Ервал" је код изолованог дражења. појединих Раршае оре огте5 нашао, да су поједине папиле — поименце 12 од 126 — реагирале само на киселине, а не на шећер или кинин, те је због тога претпоставио специфично разне завршне аџарате за разне квалитете укуса. При томе морате узети у обзир, да свака папила има више квр-

1 Тр. феттђетд, Атећћу. 1. Апаб. п. Рћув, рћуз. АЂЕ., 1898.

2 Упореди соп Деупећ, ЏЉег деп ејекфтзећец безећтаск. Лепфгајђј. !. Рћуззој,, 10. Регђг. 1898.

8 Нојтатт ц. Випгећ, Џтбегпећипсеп Шђег дел ејекф асћел безећтаск. РИисета Атећју 1897, ев. ОХУЛ.

4 РиПоз. ЗЕпд., св. 1Х, Х, ХИ и ХГУ; Каезоо ппа Носђет, Лензећг. 1. рћува]. Сћетје, св. ХХУП.

5 Зкапфшпау. Агећју 1. Рђуг1о],, ев. Џ, стр. 1. УЧИТЕЉ · 8