Učitelj

ОСЕЋАЈИ УКУСА, МИРИСА, ДОДИРА, ТЕМПЕР. И ПОКРЕТА 85

спушта. Да ли се у овом случају тиче какве периферне или цен-_ тралне појаве умора, не може се поуздано одлучити,

Увек ће још за нас важно бити питање: Како се мења осећај, кад исти надражај задеси многа нервна влакна која су једно поред другогг Да ли се мења њихов интензитет или њихов квалитет или што другог Одговор је за вид и такнуће одмах дат, нервна влакна која стоје једно поред другога уопште су посве идентична; ако се надражај распростре на већи број нервних влакана, онда осећај добија просторни карактер неке површине. За чуло слуха — савнаћемо -— да вероватно не постоји већи број потпуно идентичних нервних влакана, него скоро свако влакно преноси нов квалитет осећаја. Код чула укуса и мириса нема места ни једном ни другом. Без обзира на врсте влакана које одговарају оним четирма квалитетима осећаја, многобројна су влакна за укус сва идентична, те кад се надражај распростре на већу површину језика, онда не добијамо утисак какве површине која куша, него примећујемо само увећање интензитета осећаја укуса. Чуло укуса није просторно чуло као што је чуло пипања и чуло вида: осећај се с локалним распростирањем појачава, али се иначе не мења. С овим је у вези то, што осећаје укуса врло рђаво локализујемо, можда бисмо за то потпуно неспособни били,

кад се осећаји укуса не би увек везивали за осећаје додира, који

су изазвани телом које кушамо.

Прелазимо на осећаје мириса. Изгледа да се чуло мириса доцније диференцирало од опште чулне површине, него чуло укуса. Акциније обично још немају чуло мириса. Код ехинодерама оно је на сваки начин већ добро развијено: засењена морска звезда већ из далека нањуши морског рака, који јој служи за храну. У колико треба извесне апарате па пипцима код инсеката сматрати као органе за мирис, још није поуздано. По Нагелу чуло мириса је смештено најчешће у пипцима, ређе-у тастерима; само га никако нема код правих водених инсеката. Врло је пак развијено код многих буба, што живе по шупљинама: (Апорћа и 5-а). Мај је поуздано доказао, да многи ракови имају органе за мирис у спољашњим гранама антенуле.“ Код кичмењака је чуло мириса

1 Упореди Сатећет, Лећасћг. !. Влој. ХХТ, Тар. 8, стр. 580.

2 Нататт, 7001. Апљејсег, ев. ХХТ.

8 Мау, В., Пааз. К!еј, 1887. Упореди и Рајг-а, Хегапсћ ејпег Пагофе пе фег рзусјћеећеп Уогодпсе 11 Чеп Зртпеп. Ујегбејаћгзећг. | уу158. Рћпоз., 1882.; Ртошећо Ри зепе де 1 одогаб сћех јез бБоПез де шег. Сотб. гепд. де! Асад. дез в6., св. СХТ.