Učitelj

36 УЧИТЕЉ

уопште веома развијено. Мождани део који му припада, Крућепсерћајоп, заузима код многих кичмењака од прилике половину целе мождане површине. Оно је закржљано само код вајвиших и претежно код сисара који живе у води (Сејасееп).

Периферни органи за мирис налазе се код кичмењака У Весело обасјола носа између лежишних ћелија као т. зв. ћелије за мирис или невроепителне ћелије, које на површини слузокоже прелазе у прамене маљице. Развојно-историјски треба их схватити као периферијске ганглијске ћелије. При обичном дисању ваздух не допире директно у Веојо оПасфома, него само помоћу дифузије. Још је у питању, да ли и т. зв. Јакобсонов орган. (Отсапоп уотегопаваје) у предњем делу носно преграде, који је на пр. код гуштерова и змија врло јако развијен, а и човек није потпуно без њега, служи чулу мириса.

Број квалитета мириса, необично је велики. Као и осећаји укуса, тако се и осећаји ми; иса радо везују с овима и осећајима, додира. Нарочито су многи привидно прости квалитети мириса постали из суделовања надражаја додира и мириса. Многе мирисаве материје не утичу само баш на окончења нерава за мирис, него и на нерве Тлеепштиз-а и (Поззорћагупсепз-а.“ Потсећам вас

на пр. на сладуњави укус, који има хлороформ поред свог специ-

фичног мириса, или на силно овећање, које изазива формол или амонијак.

Досада се није успело, да се класификују или у одређени низ уреде квалитети мириса, као што је то лако могућно код виших чула: слуха и вида.

Лине је године 1756 у своме Атпоеп ађев асадеписае поделио мирисе на т класа. Он је разликовао: Одогег атотае, Ттаотапев, атпиђтозјас, а асећ, ћтени, јаебл и пацзеозј. Ипак се није могла одомаћити ни ова нити која од многих доцнијих подела Овде вам наводим само најновију поделу чистих мирисавих материја, коју је дао Цвардемакер. с примерима за сваку класу:

1. Етарни мириси: етилестер, етар. кетон. 2. Ароматски “ евкалиптол, ментол, анисово уље. 3. Балсамски > љубичица, ванила, кумарин.

1 моћи ћотев, Апаћ. Неће, 1998. ев.-ХТ.

2 Упореди оаатаетакет, Мед. Тајдзевг. У. бепеезк., 1899, стр. 113. 8 Упореди Атопвоћу, Атећју 1. Рћув., 1886 и Атећиу 1. Гатупеој. и ВЕтпој,, 1894