Učitelj

ОСЕЋАЈИ УКУСА, МИРИСА, ДОДИРА, ТЕМПЕР. И ПОКРЕТА 31

4. Амбра-мошусни „ транитро-ивобутил-толуол, уље од зумбула. 4. Белог лука 5 меркаптан, Аза Тоебда.

6. На паљевину , бензол.

7. Каприлпи : масне киселине.

8. Одвратни (загушљиви) мириси: опијум.

9. Гадљиви " скатол, фекални мириси.

Које се разлике у квалитетима мириса, заснивају на законитим разликама хемијскога састава, једва да је још познато. Хемијски сродне материје често су, али не и увек, сличне по мирису. Уопште изгледа, да какав компликован хемијски састав често потпомаже наступање јаких осећаја мириса.

Дражење нервних окончења за мирис свакако је хемијско, и то, само се гасови могу мирисати; чврста тела и течности морају најпре испаравати, да би могли утицати на нервна окончења за мирис. Да ли могу бити од утицаја механички надражаји, у питању је. Напротив, галвански надражаји! сигурно утичу: кад се нос напуни раствором обичне соли, па се у њега спроведе једна електрода, а друга се намести на чело, онда одмах код многих лица настају осећаји мириса. Ну ипак и овде нису искључени електролитични утицаји. Централна окончења влакана за мирис треба код човека такође потражити вероватно у "аугив ћрросатр! слепоочне кришке, нарочито у опсегу т.зв. Опецв-а 3 Код већине осталих кичмењака ова област хипокампуса знагно је шира. Ток влакана је у главном неизукрштан.

Још се није могло експериментално поуздано утврдити, да ли Веберов закон вреди за осећаје мириса“ Надражајни је праг за многе материје веома низак; тако је довољан /абооооооо – МИЛИ“ грама меркаптана да произведе осећај мириса“ За утврђивање надражајног прага служи се најбоље Цвардемакеровим олфакто-

1 Упореди Атопзоћт, 1. с.

2 Упореди Тезфрљаћ, АПе. Лебзећг. 1. Рзусјлафме, св. ХХ. стр. 484; „оеђетћ, Мопагавећг. 1. Рзусћ. п. Меџтој, Апс. 1899, и Хискетката,, Џљег даз Ресћлепбота, Убоббоате 1887.

з дате (Атег. Јопгп. о1 Рзусћ., ОКЕ. 1898) је помоћу методе тек приметне разлике извршио многобројне огледе. Према томе изгледа да Веберов закон приближно вреди и ва чуло мириса. Релатипни праг разликовања обично износи уа—1/8 (олфактометријска метода).

4 Тааећет ц, Репгоћаћ, Тлећјев Аппај., св. ОСХХХЈХ.