Učitelj

ОСЕЋАЈИ УКУСА, МИРИСА, ДОДИРА, ТЕМПЕР. И ПОКРЕТА 41

особито фарадички, утиче на све тачке нерава, али ипак на тачкама за хладноћу изазива по правилу само осећај хладноће, на другим тачкама само осећај додира. Фарадичко дражење тачака за топлоту до сада је дало врло неодређене резултате. По Голдшајдеру осећај температуре, који им одговара, изазива и какав јак механички надражај на тачкама за температуру. Пре свега пак интересантно је, да се и са тачака за хладноћу дражењем са. топлим металним шиљком од 40—100% Ц. могу добити осећаји тладноће. Они се означавају као парадокени осећаји хладноће.

Такође се мора приметити, да још у многоме нису начисто о моменту, који управо утиче код калоричкога дражења. Е. Х. Вебер: мисли да је меродаван акт пењања и спуштања температуре коже, Фирорт> правац топлотне струје која иде по кожи, Херинез апсолутно одступање сопствене температуре кутанског нервног апарата од температуре физиолошке нуле (од прилике 389 Ц), која уосталом није постојана и код које се не осећа ни топло ни хладно.

Од највећег су значаја за осећаје додира вероватно т. зв. Мајснерова пипна тела, којих на квадратном милиметру на пр. на јагодицама прстију има 21, на јагодицама малог прета 1—2, и -пипне ћелије и т. зв. нервни прстенови у кореновим лежиштима мага, које свуда покривају кожу.“ О специјалним завршним органима, за. осећаје топлоте и хладноће не знамо ништа

Није још утврђено ни где се налазе централна окончења, сензибилних влакана. Час су као сензибилни центар у опни означавали, јамачно без права, опну буг. Гоплсабиз-а, час су тврдили, да се центар у опни за сензибилитет поклапа сат.зав. моторним регионом, из кога полази пут за спровођење свесних моторних импулса. Везе с опном претежно су изукрштане, алп не и искључиво.

Ну сензибилних нервних окончења нема само у површини коже,

1 Чланак Тазјути џи. Сбететее | у Маслегз Напезубебегђисћ дег РћузтоЈогје, 1896.

2 бтипатаз дег Рћузјојогје, 5. изд. 1877.

8 Напдђисћ дег Рћузјојогје, 1880, св. Ш. Хершне притом претпоставља, сличне асимилационе и дисимилационе појаве код нерава коже, као што то тврди ва вид (види даље); прве вели одговарају осећајима х тадноће, последње осећајима топлоте.

# Особито су богате са нервним окончењима и т. зв. пипне длаке многих сисара (свиња, мачка, пацов); упореди Вофегаћ, Атећу 1. пиКгозк, Апађ, ев. Г,

5 Упореди 2. Ктеу-а, Паз Зшпезсеђјеј дет Наце, 1904.