Učitelj

42 У ЧИ Т ВБ

него их налавимо разасуте и по свима органима, човечјег тела. У нормалним приликама, одликују се ови т. зв. органски осећаја _ својом великом неодређеношћу и својим незнатним интензитетом. Од путова осталих осећаја њихови су путови већ грубо анатомски | у толико различни, у колико пролазе кров систем симпатикуса, пре но што доспу у централни нервни систем. . | Само једна група сензибилних нерава, који су дубље распро- | стрти, изискује још једно нарочито објашњење; то су сензибилна, нервна окончења у синовијалним борама зглобова, у везама по ми | шићмима, о чему имамо доказа. И ту се налазе делом слободна нервна окончења, делом нарочита завршна тела. Подсећам вас на зглобовна тела, Голешјева п Фалберова тела, као и нат. зВ. Ми-. | шићна вретена, за чији се сензибилни значај тачно сазнало било 1 тек последњих година. Помоћу сензибилних нерава у жилама и | мишићима опажамо стање наших мишића, њихову контракцију и 5 њихово опружање. Сензибилни нерви у зглобовима доводе нам | особене осећаје, који се јављају, кад се крајеви зглобова и веза истргну или површине зглоба при покрету оклизну једна преко друге (угану). Ови осећаји сами за се имају незнатан значај, али кад се комбинују онда образују сложене осећаје, који нас обавештавају о положају наших удова, и које можемо означити као _ „осећаје положаја“. Затворите очи и обратите пажњу на пр. на Ј положај ваше десне песнице, тада ће вас нерви у зглобовима | обавестити о томе, у колико се додирују површине зглобова, 4 нерви жила, да су опружачи прстију развучени, прегибачи опет згрчени и скраћени. Осећаји додира коже такође битно потпомажу и учествују у остварењу таквих осећаја положаја, пошто вас у овом случају на пр. сензибилни нерви коже обавештавају 4 о томе, да јагодице прстију додирују шупљину ваше руке. Сад представите себи какав непрекидни низ осећаја положаја, који. поступно прелазе један у други! Песница дакле треба да се све. више и више отвара; онда вас осећаји положаја, који при томе. сукцесивно долазе, обавештавају о покрету ваше руке. постају | осећаји покрета (кинестетички осећаји). Ми разликујемо пасивне | и активне осећаје покрета, према томе, да ли наше прсте неко | други покреће, или их сами покрећемо. Уосталом, вероватно су | ТГолдшајдерова пспитивања допринела да сматрамо, да се осећај. пасивног покрета мање заснива на сукцесивним статичким осе ћајима положаја, него куд и камо више на томе, што од само покрета непосредно примамо осећаје удара односно трења у згло