Učitelj

114 У фФ ИисРЕ Љљ

прилике, да разговарам са почетницима о голубарнику и како сам тада био задивљен, кад сам видео, са каквим интересом, са каквом усрдиошћу и топлином посматрају они живот и рад голубова. А кад сам им још донео отуда и једно јаје и мало голупче, тада није било границе њиховом узбуђењу! О животу кокашака и др. живине води се, додуше, разговор у свима школама првог разреда, али то према сликама, које висе о зиду. Али сва деца у великим варошима нису видела живе кокоши, пити пиле. И ја малишанима не могу створити већу радост, но кад им из нашег живинарника донесем пиленце, па им дозволим да га помилују! Једном су се зачудили сви ђаци из једног старијег разреда кад су видели 10 кокошака а само у 2 гнезда, јер су они мислили да оне ноћу у гнезду спавају. Нису ни слутили да кокошке могу на мотци преспавати! Слике са животињама, и најбоље да су, не могу изазвати толики интерес, јер им не достаје живота и покрета. Надам се да ћу успети да саградим и један одељак, где ће моћи ученици да посматрају бар само карактеристичне тице.

У школском врту неће се само држати очигледна настава. 0 настави из природних наука било је разговора у школском врту и што ву ученици ту видели, о томе се продужило у школи и врту. Од осталих наставних предмета, који би се не увек, али кад-тад могли држати у школи у врту, споменућу земљопис, | цртање (кад треба да се прецртава са природе лишће, цвеће итд.) · и најзад певање. С погледом на певање могао бих још рећи, да се певајући на пољу, не радују само деца, већ и становници околних | кућа. „Из младости, из младости, још ми увек звучи песма“. —

Ми живимо у времену када падају на школу реформни предлови, слечни кишном пљуску. Ја мислим да је наша дужност, да испитамо оно што је ново и то не само да га испитамо са теоријске стране, већ да покушамо и у пракси. Ја могу саветоватп, на основу искуства, да је могућно установити не само школске вртове (то је већ на више места и учињено) већ и уредити школе у врту, те да се покуша са наставом у пољу. “