Učitelj

194. У ч ис НеЉћ

дужност у млађој школи. Из поменутога списка се види, да је тај ђак примио плату 168 гроша, што је 3 месеца (декембар, јануар и фебруар) ту дужност вршио. 15. фебруара 1847 постављен. ·

је у млађој школи за учитеља Ђорђе Михатмловић, свршени 60о-

гослов. Он је за неколико првих недеља био само учитељ са платом од 1440 гр. чарш., а доцније се зађаконио. Дакле у колегији су били 1847. Ваљевац, Ал. Поповић и Михаиловић, којима је општина поред плате давала и станарину, свакоме по 24 гр.

чарш. месечно. Од њих је по мишљењу општинара био најбољи и највреднији Поповић, и њему су издали уверење, кад га је затражио почетком јула те године, да је како на првом тако и садашњем испиту предобро се показао на задовољство целе општине и кметова, а тако исто и у црквеним правилима иу. односима према свештеницима. Остала су се двојица показали немарни и нерадни. За неуспех Ваљевчев назазили су узрок у пићу, а код Михаиловића жудња за свештеничким чином. И ако је овакво мишљење било о учитељима, а за Ваљевца се још из _ раније знало да је наклоњен пијанству, ошштина их је и даље задржала, јер се нарочито од Ваљевца, по самом његовом обећању очекивало, да ће се поправити. Овоме треба додати још и то, да је уопште ова колегија врло тешко попуњена. Због свега, овога у августу исте године ошштива је још нарочито захтевала преко начелства од Радовановића да Ваљевца не премешта, ово још тим пре“ што је он обећао, да ће се на првом идућем испиту боље показати.

Тако је нова школска, година 1847./8. почела са старим учитељима, али се завршила само са Поповићем, као исправним учитељем. Ваљевац се баш одлично показао; он није могао напустити механу, као ни Михаиловић цркву и парохију. Ваљевад је све даље срљао у пропаст, тако да га је после неколико тужби од грађана суд примирителни морао доставити писменим актом 12. јан. 1848. Ме. 12. начелству. У том акту суд у 10 тачака наводи кривице Ваљевчеве (туча и кажњавање ђака, пијанчење, терање ината грађанима и др.); у последњој тачки вели: „не изоставља. и то примирителни суд примјечаније о касателном Ваљевцу учинити, да је као наставник мајмуна у школи пред децом да игра доводио, које никаквом изображенију младежи нашој не служи“. Тражи од начелства да се Ваљевац смени, да би се деца од њега, сачувала а тужбе прекратиле. Можда би се Ваљевац и овом приликом спасао, јер је био у пријатељству са људима од великога,