Učitelj

342 УЧИТЕЉ

Читање. Читање се доста добро обрађује, но овде онде примећују се извесне грешке. Све те грешке које сам запазио износим.

1. Неки наставници не исправљају грешке у читању. Код таквих нису ретки случајеви да деца тачно прочитају само први слог. Неки опет не траже да те грешке ученици сами поправе у читању. него те поправке врше сами. Погрешно читање треба одмах поправити али не ми, већ тражити да ђак поново целу реченицу прочита. Ружно је видети учитеља кад држи читанку и. пази да ђаци тачно читају. Нека учитељ по слуху пази да ли му ђаци греше у читању.

2 Неки траже да им деца брзо читају, а услед чега деца греше у читању: Боље је читати и лакше а течно, него брзо са поправљањем Но ђаке треба поступно навикавати и бржем читању како би се и садржина лакше разумела. А да би се лакше и лепше читало ђацима у млађим разредима треба дозволити да седећи читају. :

3. Повраћање у читању не, треба дозволити. Неки ђак не може лако да једну реч прочита, па док је не прочита он неколико пута изговори ону предходну реч или први слог те речи. То се не сме допустити. Ако ђак не може једну реч одмах да прочита, он нека је отеже, а не да се повраћа.

4. Негде се застајкује код сваке речи (особито код краћих речи „не“ „да“ „се“), те је читање испрекидано, услед чега не може да се схвати веза мисли. Зато треба навићи ученике да не стају где нема знакова, већ да полако читају (у млађим разредима).

без предисања до тачке или запете, а да краће речи изговоре брзо и с нагласком

5. Негде опет не пази се да ђаци стају код знакова обележених зато, него стају где хоће. М ово се не сме дозволити, јер се иначе не може разумети садржина, нити има лепоте у читању.

6. Најмање се обраћа пажње на наглашавање — акценат у. читању, отуда и монотоност у читању. У већини случајева треба јаче ударити гласом на први слог од сваке речи, па ће читање бити лепше и разумљивије. Још се мања пажња обраћа на наглашавање, у ширем смислу на акцентовање читавих реченица, јер се овим акцентовањем изражава не само садржина већ и осећање. _ Овде се садржина исказује удешавањем гласа. Негде се реч успори, отегне а негде убрза; негде се глас дигне, а негде спусти. И мимиком се чак исказује значај речи. С тога на ово наглашавање треба обратити нарочиту пажњу у старијим разредима.