Učitelj

ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКЕ НАПОМЕНЕ 348

7. У већини школа глас у читању није природан, обично се уздигне глас и виче се. Глас у читању треба да је природан, да се чита онако како се и говори; да онај, који не види читача не зна да ли он чита или говори.

8. Да би се поправило читање треба читати у хору.

9. Свуд се не обраћа пажња на разумевање главне садржине, а то је потребно, јер читање је средство помоћу кога се долази до сазнавања. Ако деца не разумеју шта су прочитала онда на што им голо механичко читање; С тога ђаци треба лакше чланке де умеју испричати (и то својим речима, а не по књизи) а теже да разумеју.

10. Тако исто не обраћа се довољна пажња значењу појединих речи и тежих израза. Непознате речи према потреби објашњавају се пре читања, за време читања и после читања.

Тако исто потребно је објаснити ђацима шта значи око што пише испод неких чланака, као: „Доситије Обрадовић“ „Јанко Веселиновић“ „Загоркиња“ „народна прича“ ит.д.

Сем тога потребно је да ђаци старијих разреда знају шта је басна, прича, приповетка, стих и др.

11. Ретки су учитељи који из читања не изводе поуке. Али се у доста случајева те поуке изводе без икакве користи. Кад се ишчита чланак, учитељ обично пита: чему се можемо поучити из тог чланка; Ђак одговара да не лажемо, крадемо и др. На овакав начин боље је и не изводити те поуке. Ради извођења поука, згодним питањима треба се упустити у радње узроке и последице, тако да ђак сам јасно увиди какве ће наступити последице и за њега услед таквих и таквих радњи. Код чл. на пр: „Кола“ вршити овако поуку. Шта је радио Илијаг — Шта су му говорили роди-

тељи% — Је ли их послушао 2 — Како би онда прошао — Ко је још био као Илијаг — Како је он прошао; — Како пролазе они који не слушају — Јеси ли ти увек слушао мајку: — Ако не

слушаш како ћеш проћи: ит.д.

12. У неким школама чланке из читанака читају редом. Међу тим чланке у читанци треба читати у вези са предавањима осталих предмета, јер ће у том случају ти чланци допуњавати остале предмете и лакше ће их деца разумети. Ако се на пр. причало из позн. природе о сељењу птица, треба читати чланак „заостале ласте“; Ако се из земљописа учило о Црној Гори, читати „О црногорцима“, Ловћен и т. д.