Učitelj

4. - у чет Е љЉ

Тако исто и чланке, који се односе на поједино доба године треба читати у своје време. Тако чл. „Пролеће“ читати кад дође пролеће, а не усред зиме кад је највећа зима и мраз.

Греши се и у томе, што се чита само читанка. Таквим ђацима подајте другу књигу да читају, па ћете видети колика је разлика између читања из читанке и макоје друге књиге. Ми се жалимо како нам је сиромашна дечија књижевнест, а колико је њих који се и њоме користе. Уч. Удружење издаје лист дечији „М. Србадија“ па колико има претплатника и читалаца! Школе примају „Народне Новине“ а читају ли их ђаци“ Признати морамо да је стара школа давала боље читање (течније), а то с тога, што се онда миого читало, јер су се сви предмети учили -из књига. Данас се мало чита, а има неких који се жале како су данашње читанке велике по обиму, као да се она мора цела ишчитати! Чланци неки, који су незгодни за неки крај или место, не морају се читати. али зато треба тражити друге подесне чланке из разних књига. _ 5

14. Греши се и у томе, што се не читају разни рукописи. Неки мисле да не треба децу учити читању разних рукописа. Разлог им је тај, да треба лепо писати, па ће се онда лако ичитати. А шта ћемо кад данас већина света лоше пише, а наши ђаци живе у том свету, и зар онда ни позив од општ. суда да не. умеју прочитати. |

15: Најпосле потребно је навићи ђаке да сви пазе кад један чита.

Закључак. Читање треба да је без грешака, течно, разумљиво лепо и логично. Читати треба полако, (у млађим разр.) с осећањем, правилно наглашавати сваку реч и стајати само код знакова. Тон у читању треба да је природан.

Обрада чланка за чиаање. Сви се чланци једнако и не обрађују. Обрада чланка зависи од тога, која страна читања на изве-_ сном ступњу преовлађује, да ли логично или естетичко или механичко. Према томе друкчије се обрађују чланци у млађима а друкчије у старијим разредима. У млађим већа се пажња обраћа на механ. читање, а у старијим на логично и естетичко.

Садржина чланка сазнаје се слушањем (учитељ прича или чита), развојном наставом (учитељ каже само оно, што ученици не би могли погодити, а остало се згодним питањима изазива). Други је начин бољи. |